Првостепеном пресудом Окружног суда у Београду одбијен је тужбени захтев тужилаца који су тражили да се тужени обавеже да им исплати ауторски хонорар, између осталог и за рад на монографији, док је усвојен противтужбени захтев туженог и раскинут је ауторски уговор који је закључен између туженог као корисника и тужилаца као аутора, а који се односи и на предметну монографију.Жалба тужилаца - противтужених је одбијена другостепеном пресудом Врховног суда Србије у Београду. Тужиоци - противтужени су побијали другостепену пресуду ревизијом, с тим да је Републички јавни тужилац благовремено подигао захтев за заштиту законитости, против нижестепених пресуда, у делу којим је одбијен тужбени захтев тужилаца и то због погрешне примене материјалног права.Врховни суд Србије је одлучујући о изјављеној ревизији и подигнутом захтеву за заштиту законитости у смислу чл. 386, 406, 407. и 408. ЗПП-а нашао да су неосновани ревизија и захтев за заштиту законитости.Наиме, утврђено је између осталог да су се тужиоци - противтужени обавезали да прикупе примедбе и сугестије за иновирање монографије туженог и припреме је за штампање на енглеском језику, уз дужност туженог - противтужиоца да им у року од 30 дана од дана потписивања уговора преда писмене захтеве, примедбе и сугестије за припрему иновираног текста монографије, како би се анексом уговора могла дефинисати сва издавачка питања. Тако су сарадници туженог-противтужиоца сачинили текстове, сакупили слајдове и целокупни потребни материјал предали тужиоцима - противтуженима који су спремили монографију за штампање. Тужени - противтужилац је такође закључио уговор са штампаријом и уплатио аванс за штампање монографије и сносио трошкове превођења на енглески језик, док је штампарија извршила део припреме за штампу, након чега је текст послат на ауторизацију тужиоцима - противтуженима.Међутим, исти су га задржали зато што нису постигли договор са туженим - противтужиоцем око исплате ауторског хонорара, јер су исти после подношења противтужбе за раскид уговора, анексом уговора упућеним туженом - противтужиоцу који је овај одбио да потпише, захтевали да им се исплати у року од 7 дана хонорар, условљавајући том исплатом предају за штампање текстова монографије штампарији. Како су зауставили штампање монографије која за туженог више није употребљива јер је у међувремену почео да производи друге врсте производа, неоснован је тужбени захтев тужилаца за исплату тражених ауторских хонорара, будући да је правилно усвојен противтужбени захтев за раскид уговора у односу на монографију.Наиме, за остваривање права на ауторски хонорар није довољно само постојање уговора, већ је потребно извршавање уговорних послова за које се тражи ауторска накнада. Повлачење текста онемогућава штампање монографије из којих разлога су били испуњени услови за раскид уговора сходно одредби члана 128. Закона о облигационим односима.