Југословенско кривично законодавство, као и законодавства већег броја европских земаља, предвиђа застарелост кривичног гоњења за сва кривична дела, осим за кривична дела геноцида и ратних злочина, као и за кривична дела за која према међународним уговорима не може да наступи застарелост кривичног гоњења.
Рокови застарелости кривичног гоњења одређени су у члану 95. КЗ СФРЈ према запрећеној казни.
По наступању застарелости, тј. по истеку рока застарелости кривичног гоњења кривично гоњење не може да се предузме, а ако је предузето обуставиће се, односно оптужница ће се одбити ако је подигнута и ако је главни претрес отпочео.
Кад су се за то стекли законски услови, кривични поступак завршен правоснажном пресудом, на захтев овлашћеног лица може да се понови.
Решењем којим се дозвољава понављање кривичног поступка не укида се правоснажна пресуда.
Међутим, у резултату поновног суђења ова пресуда по којој је дозвољено понављање може да се остави на снази, да се деломично или у потпуности стави ван снаге.
Зато, пошто решење којим се дозвољава понављање поступка постане правоснажно, обуставиће се извршење казне.
Ово значи да, иако правоснажна пресуда није укинута, она више није извршна, пошто њена судбина зависи од резултата поновног суђења.
Према одредбама из члана 405. став 3. ЗКП захтев за понављање кривичног поступка у корист осуђеног може да се поднесе и пошто је осуђени Издржао казну и без обзира на застарелост, амнестију или помиловање, а према одредбама из става 1. истог члана ЗКП и без обзира на насталу смрт осуђеног лица.
Било би нецелисходно и понављање кривичног поступка, не би имало никакву сврху ако би суд у поновљеном поступку, пошто констатује да је настала застарелост кривичног гоњења за кривично дело за које је правоснажном пресудом по којој је дозвољено понављање оглашено кривим и осуђено неко лице, обуставио поступак уколико је био враћен у фазу истраге, односно одбио оптужницу по отпочињању главног претреса пошто осуђено лице хоће да докаже да није криво или да није криво за кривично дело за које је оглашено кривим.
Одатле и законска могућност за понављање кривичног поступка и после смрти осуђеног лица и по издржаној казни, и без обзира на застарелост, амнестију или помиловање.
Зато, уколико се из исхода поновног суђења утврди да осуђени није крив, суд ће ставити ван снаге правоснажну пресуду и новом пресудом ће га ослободити кривице.
Међутим, уколико су резултати поновног суђења такви да се њима утврђује кривична одговорност осуђеног за кривично дело за које је био оглашен кривим, суд ће правоснажну пресуду оставити на снази, независно од настале застарелости кривичног гоњења.
Ово произилази из члана 409. ЗКП који одређује да ће суд, када у новом поступку доноси пресуду, изрећи да се ранија пресуда делимично или у целости ставља ван снаге или се оставља на снази.
Захтев за понављање поступка може да се поднесе, наравно, при постојању законских услова и дозволи, и на штету осуђеног.
Нормално, када је дозвољено понављање кривичног поступка завршено ослобађајућом или одбијајућом пресудом, рок застарелости кривичног гоњења тече по правоснажности ове пресуде, па уколико до правоснажног пресуђивања у обновљеном поступку суд утврди да је наступила застарелост кривичног гоњења - одбиће оптужницу.
Уколико је, пак, застарелост кривичног гоњења настала до одлучивања по захтеву за понављање кривичног поступка, суд који одлучује по захтеву неће дозволити понављање поступка, пошто исто не би имало никакву сврху.
При поновном суђењу, зависно од резултата суђења, изведених доказа и њихове оцене, суд ће ставити ван снаге правоснажну пресуду и новом пресудом огласиће окривљеног за кривично дело за које је окривљен у поновном поступку, а оставиће на снази правоснажну пресуду ако се не Докаже да је окривљени учинио теже дело од онога за које је правоснажНом пресудом био осуђен и тада када би за то кривично дело иначе настала Застарелост кривичног гоњења, или ће, пак ставити ван снаге правоснажну Пресуду и окривљеног ће ослободити оптужнице ако се у поновљеном поступку докаже да нити је учинио кривично дело за које се у поновљеном Поступку окривљује, нити дело за које је правоснажном пресудом осуђен.
Према томе, иако правоснажна пресуда којом је неко лице оглашено кривим и осуђено за кривично дело не може да се извршава када је по истој дозвољено понављање кривичног поступка, она постоји пошто није укинута, а како рокови застарелости кривичног гоњења теку од правоснажог пресуђивања, логично се закључује да по правоснажности пресуде којом је неко лице оглашено кривим и осуђено за одређено кривично дело не тече рок затарелости кривичног гоњења за то кривично дело ни тада, када је дозвољено понављање кривичног поступка завршено том пресудом, обзира да ли је захтев поднет у корист или на штету осуђеног лица.