Суд у току поступка није утврдјивао ближу адресу окривљеног, нити је покушао да му достви позив за главни претрес у иностранству већ је донео решење да се претрес одржи у одсутности окривљеног, пошто није достижан државним органима, па постоји бојаз да додје до одуговлачења и застарелости кривичног гоњења. Након тога одржано је више главних претреса на које окривљени није приступио нити је по наредби суда приведен, па је окривљеном судјено у одсутности и донета је првостепена пресуда којом је оглашен кривим и осудјен на казну затвора четрдесет и пет дана.Виши суд потврдио је првостепену пресуду, налазећи да је првостепени суд правилно поступио када је одлучио да се оптуженом суди у одсуству на основу члана 300. став 3. ЗКП, јер се јасно види да се оптужени налази у иностранству, да није достижан државним органима, а није позната ни његова ближа адреса у иностранству. П оцени Савезног суда фактичко је питање да ли се оптужени који се налази на раду у иностранству и не долаи у земљу дуже времена, може третирати као лице које није доступно државним органима, што треба посебно ценити у сваком појединачном случају. Ову одлучну чињеницу првостепени суд није утврдјивао нити је ценио, па нема доказа за закључак суда да је окривљени недоступан државним органима, а одуговлачење поступка и застарелост кривичног гоњења не могу се сматрати нарочито важним разлозима за судјење у одсуству окривљеном.Због наведеног основано се у захтеву за заштиту законитости наводи да је одлуком првостепеном суда учињена битна повреда одредаба кривичном поступка из члана 364. став 1. тачка 11. ЗКП, као и повреда кривичног поступка из члана 364. став 2. у вези са чланом 300. став 3. ЗКП. Исту повреду закона учинио је и другостепени суд када је потврдио првостепену пресуду налазећи да је првостепени суд правилно применио одредбу члана 300. ЗКП, иако је по члану 376. став 1. тачка 1. ЗКП био дужан по службеној дужности да укине одлуку првостепеног суда због наведене повреде закона и предмет врати на поновно одлучивање.