Насупрот изнетом правном ставу првостепеног суда, Виши привредни суд сматра да нема места примени наведене Конвенције, с обзиром на то да Конвенцију нису ратификовали ни ДДР ни Савезна Република Немачка, већ да се застарелост мора ценити применом одредбе члана 374. ЗОО, према којој потраживања правних лица из уговора о промету роба и услуга као и потраживање накнаде штете у вези са тим уговором застаревају за три године.
Како је у конкретном случају потраживање тужиоца доспело 21.11.1990. године, а тужба Привредном суду поднета 19, 12.1996. године то је протекао прописан рок за 3 године из одредбе члана 374. ЗОО и потраживање тужиоца је застарело.
Међутим, Врховни суд налази да су неосновани наводи ревизије да је другостепена пресуда донета уз погрешну примену материјалног права.
Основано тужилац у ревизији као и тужени у одговору на ревизију наводи да се код оцена приговора застарелости као меродавно право примењује југословенско право.
Међутим, код утврђивања југословенског материјалног права, која регулише застарелост потраживања, суд налази да су Међународне конвенције из ове области, које је ратификовао Југословенски парламент, део југословенског права и примењују се као лекс специалис.
Овакво правно схватање заснива се на члану 16. Устава СРЈ ("Сл. лист СРЈ", 1/92) којим је изричито наведено да су међународни уговори, који су потврђени и објављени у складу са Уставом, као и опште прихваћена правила међународног права саставни део унутрашњег правног поретка.
Сличну одредбу садржавао је и претходни Устав СФРЈ (у члану 210. који је био на снази у моменту када су парничне странке 1989. године закључиле уговор). Конвенција о застарелости потраживања у области међународне купопродаје робе ратификована је доношењем од стране Скупштине СРЈ Закона о ратификацији поменуте Конвенције ("Сл. лист СФРЈ", 5/78), те је иста део Југословенског материјалног права и одредбе ове конвенције примењује се као леџ специалис приликом оцене приговора застарелости.
Одредбе о роковима застарелости из Закона о облигационим односима имају општи карактер у односу на одредбе поменуте Конвенције које регулишу исту материју те применом начела леџ специалис дерогат генераис, одредбе овог закона не могу се применити на било које питање које је Конвенцијом о застарелости потраживања у области међународне купопродаје робе решено на другачији начин.
Лекс специалис