Štampa Верзија за штампу

Да су нове чињенице и нови докази такве природе и значаја да представљају РАЗЛОГ подобан за понављање поступка, не може се претпоставити, већ то треба доказати

Суд: Црна Гора: Врховни суд   Датум: 01.01.2001 Број: Рев.180/94
Абстракт:

"Према члану 421. тач. 9. ЗПП нове чињенице и нови докази могу бити РАЗЛОГ за понављање поступка само ако су таквог значаја да се на основу њих у корист подносиоца предлога могла раније донијети повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у завршеном поступку.
То су оне нове чињенице и нови докази којима се поводом предлога за понављање поступка жели утврдитити погрешност и непотпуност чињеничног утврђења на којем се заснива одлука донијета у поступку чије се понављање тражи.
Значи, не могу доћи у обзир као РАЗЛОГ за понављање поступка докази које је суд извео у ранијем поступку (или које је одбио као неважне за одлуку), као ни нове чињенице и нови докази уколико нијесу такве природе и таквог значаја да представљају РАЗЛОГ подобан за понављање поступка, што се не може претпоставити само на основу факта да постоје нове чињенице и нови докази, већ што треба у сваком конкретном случају доказати.
Полазећи од смисла одредбе чл. 421. тач. 9. ЗПП, Врховни суд налази да побијано и првостепено решење немају РАЗЛОГА о томе да ли су чињенице и докази на које се нижестепени судови позивају нови и такве природе и таквог значаја да могу представљати ваљан основ за понављање поступка у смислу законског одређења.
Ово због тога што је записник са сједнице радничког савјета туженог од 22.10.1990. године (који су судови узели као нови доказ) био један од доказа који су изведени у завршеном поступку (што се види из РАЗЛОГА одлуке Основног суда удруженог рада у Т. Псс.бр. 1513/90 од 07.12.1990. године), док се пресуда првостепеног суда П.бр. 881/92 од 21.12.1992. године односи на поништај одлука дисциплинске комисије туженог-а у поступку чије се понављање тражи одлучено је о законитости одлука туженог о престанку радног односа тужиоца због неоправданог изостајања са посла пет радних дана узастопно (чл. 75. ст. 2. тач. 3. Закона о основним правима из радног односа).
Стога се на основу РАЗЛОГА побијаног и првостепеног рјешења не може закључити због чега судови поменуте чињенице и доказе сматрају новим и подобним за понављање поступка.