Начело диспозиције странака у парничном поступку је искључено у случају располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком и правилима морала.При том се ово располагање може вршити непосредно процесним радњама као што су: повлачење тужбе или противтужбе, одрицање од тужбеног, односно противтужбеног захтева, закључење судског поравнања, признање тужбеног, односно противтужбеног захтева, или на посредан начин: признањем чињеница из којих произилази основаност захтева, изостанком са припремног или првог рочишта за главну расправу, изостанком са рочишта које има за последицу утврђење да се тужба сматра повученом.Републичко јавно тужилаштво је 21.12.2004. године вратило списе Општинском суду, обавештавајући га да Републички јавни тужилац није подигао захтев за заштиту законитости против судских одлука донетих у овој правној ствари.По добијању обавештења Републичког јавног тужиоца тужени М.В. је благовремено подигао захтев за заштиту законитости против нижестепених одлука због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.Одлучујући о захтеву за заштиту законитости у смислу члана 421. у вези члана 401. ЗПП-а, Врховни суд сматра да је изјављени захтев за заштиту законитости од туженог недозвољен.Наиме, по члану 417. ЗПП-а јавни тужилац може подићи захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 5. овог закона (ако је противно одредбама овог Закона суд засновао своју одлуку на недозвољеним располагањима странака - члан 3. став 3).У конкретном случају судови нису засновали своју одлуку на недозвољеним располагањима странака у смислу члана 3. став 3. ЗПП-а.Наиме, по тој одредби која није измењена у односу на ранији закон, странке могу слободно располагати захтевима које су ставиле у току поступка. Оне се могу одрећи од својих захтева, признати захтев противника и поравнати се. Суд неће уважити располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком и правилима морала.Из ове одредбе произилази да је у ставу 1. изражено начело диспозиције странака које се огледа у њиховом овлашћењу да слободно располажу захтевима које су ставиле у поступку. Ово располагање странке могу вршити непосредно процесним радњама као што су: повлачење тужбе или противтужбе; одрицањем од тужбеног, односно противтужбеног захтева; закључењем судског поравнања; признањем тужбеног захтева, односно противтужбеног. Располагање се може вршити и на посредан начин признањем чињеница из којих произилази основаност захтева, изостанком са припремног или првог рочишта за главну расправу, изостанком са рочишта које има за последицу утврђење да се тужба сматра повученом.У овом случају не постоји ни непосредно, ни посредно располагање странака јер се оне нису одрицале од захтева, признале захтев противника или се поравнале, нити је одлука заснована на посредном признању чињеница, односно изостанку са првог рочишта.Одлука поводом изјављеног предлога за понављање поступка заснива се на утврђењу нижестепених судова да нису испуњени услови из члана 421. став 1. тачка 9. раније важећег ЗПП-а (нови докази), а не на непосредном или посредном располагању странака.Имајући у виду да се по ступању на снагу новог Закона о парничном поступку (23.2.2005. године) не може подићи захтев због више битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, већ само због једне учињене битне повреде одредаба парничног поступка која се односи на располагања странака, то нису испуњени услови за улагање захтева од стране јавног тужиоца, а самим тим ни улагање захтева од стране странака у смислу члана 418. ЗПП-а.У погледу овог ванредног правног лека странка има у погледу разлога за изјављивање онолико права колико и јавни тужилац. То значи да странка може употребити овај ванредни правни лек само због учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 5., а не и из неких других разлога (драге битне повреде или погрешне примене материјалног права).Обавештење надлежног јавног тужиоца упућено странкама у смислу члана 418. ЗПП-а нема учинак проширења разлога за изјављивање овог правног лека, нити је Врховни суд у обавези да мериторно одлучи о захтеву странке за заштиту законитости само због чињенице да је јавни тужилац обавестио странку да се сама може користити овим ванредним правним леком.И за странку као и за јавног тужиоца ограничења у погледу разлога за изјављивање захтева за заштиту законитости садржана су у члану 417. ЗПП-а.