Пресудом првостепеног суда оглашени су одговорним правно и одговорно лице због привредног преступа из чл. 38. ст. 1. тач. 2. и ст. 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, и осуђени на новчане казне и то правно лице у износу од 90.000,00 динара, а окр. одговорно лице у износу од 10.000,00 динара, и окр. правно лице је обавезано да на име трошкова судског паушала плати износ од 1.000,00 динара, и то све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Благовремено изјављеном заједничком жалбом окривљени побијају првостепену пресуду због погрешне примене материјалног права, и због погрешно утврђеног чињеничног стања.
У жалби истичу да је основна делатност предузећа трговина грађевинским материјалом, и како је било немогуће наплатити потраживање потом основу од несавесног купца, окр. правно лице је вршило набавку робе концентрата, хране за животиње у незнатним количинама, прећуткивањем од стране добављача да је за ову врсту робе ограничен рок употребе, и да је датум производње утиснут на декларацији.
Одмах након инспекцијске контроле где је констатовано да је рок употребе истекао, роба је повучена из продаје како се то у жалби истиче.
Даље наводе, да је изречена казна превисока и да би плаћањем исте био доведен у питање опстанак предузећа као и животна егзистенција окривљеног одговорног лица.
Предлажу да се првостепена пресуда укине, и предмет врати истом суду на поновно суђење.
У достављеном писменом предлогу, Републички јавни тужилац оспорио је наводе жалбе и предложио да се жалба окривљених одбије као неоснована а првостепена пресуда потврди.
Испитујући ову пресуду заједно са жалбом, Виши трговински суд је на основу стања у списима овог предмета утврдио да у овом случају радња извршења дела која се окривљенима ставља на терет није по закону привредни преступ за који се окривљени оптужују.
Окривљени су побијаном пресудом оглашени одговорним и осуђени за привредни преступ из чл. 38. ст. 1. тач. 2. и ст. 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, због тога што су дана 28. 12. 2001. године у промет ставили храну за животиње за које се из декларације види да је протекао рок употребе, на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде, а што је супротно чл. 6. ст. 1. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе.
Према поменутој одредби чл. 38. ст. 1. тач. 2. и ст. 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, правно и одговорно лице чине овај привредни преступ ако ставе у промет намирнице или предмете опште употребе којима је истекао рок употребе означен у њиховој декларацији, или им недостаје декларација, или се из декларације не може утврдити рок употребе, ако се у промет стављају у оригиналном паковању (чл. 6. ст. 1. тог Закона).
Чланом 2. ст. 1. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе, под животним намирницама подразумева се све што се употребљава за храну или пиће у прерађеном или непрерађеном стању.
Под намирницом, у ст. 2. истог члана, подразумева се и вода која служи за јавно снабдевање становништва, као вода за пиће или за производњу намирница намењених за продају.
У конкретном случају, окривљени су ставили у промет храну за животиње за коју се из декларације види да је протекао рок употребе.
Код изнетог, Виши трговински суд налази да радња извршења која се окривљенима ставља на терет оптужним предлогом, Законом није одређена као привредни преступ (чл. 38. ст. 1. тач. 2. и ст. 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе).
Код таквог стања ствари, првостепени суд је повредио Закон на штету окривљених када их је огласио одговорним и осудио на новчане казне, за радње које законом нису одређене као привредни преступ.
Следствено томе, Виши трговински суд је побијану пресуду преиначио и окривљене ослободио од оптужбе.
На основу чл. 99. ст. 1. ЗКП, одлучено је да трошкови привредно-казненог поступка падну на терет буџетских средстава суда.
(Непостојање дела члан 38. ст. 1. тач. 2. и ст. 2. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе