Врховни суд не прихвата правно становиште изнето у образложењу захтева за заштиту законитости да делатност окривљеног има обележја кривичног дела из члана 33. став 2. у вези са ставом 1. Закона о оружју и муницији зато што је, према тумачењу јавног тужиоца, држање оваквих гасних пиштоља по члану 5. став 1. истог закона физичким лицима забрањено.
Овом законском одредбом је забрањен промет, набављање, држање, ношење, поправљање и преправљање ватреног оружја са направама за пригушивање звука, направа за пригушивање звука, телескопских нишана са светлосним снопом или са уређајима за електронско појачавање светлости или инфрацрвеним уређајем, распрскавајућег или гасног оружја, хладног оружја и направа које нису израђене и прилагођене као ватрено оружје.
У ставу 2. истог члана физичким лицима је забрањено и набављање, држање и ношење аутоматског, полуаутоматског и комбинованог другог ватреног оружја, аутоматског и комбинованог кратког ватреног оружја и посебног оружја (ако законом није друкчије одређено).
Пошто се гасни пиштољ не може сврстати у наведена оружја, па ни у гасно оружје које, према дефиницији датој у тачки 2. члана 3. Закона о оружју и муницији, чине направе (бомбе, гранате, пројектили, мине и друге направе) са гасном материјом, набављање и држање гасног пиштоља од стране окривљеног не може се квалификовати по ставу 2. члана 33. овог Закона.