У конкретном случају о сједници вијећа другостепеног суда нису били обавјештени окривљени и његов бранилац, јер они такав захтјев нису ни поставили, нити је њихово присуство било корисно по оцјени вијећа и предсједника вијећа, мада је о тој сједници, а на основу члана 370. ЗКПа био обавјештен Окружни јавни тужилац на којој је присуствовао његов замјеник.
Тиме није повријеђено начело правичности које произилази из члана 6. став 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, а која је конвенција саставни дио правног система БиХ, односно њених ентитета.
Ово због тога што је постојала могућност да окривљени и његов бранилац, на начин како то пописују одредбе члана 371. ЗКП затраже да буду обавјештени о сједници вијећа, а то право има своју правну подлогу у начелу правичности које је начело садржано у овој конвенцији, без обзира што су одредбе члана 371. ЗКП прије доношења Устава БиХ стављене ван снаге Законом о измјени ЗКП ("Службени гласник РС" број 4/93).
Дакле, позивање на овај правни стандард, а тиче се начела правичности имало би пуног смисла да су окривљени и његов бранилац затражили да буду обавјештени о сједници вијећа.
Овако није повређено право одбране осуђеног у жалбеном поступку, јер се практично на о право осуђени а ни његов бранилац није ни позивао.
Врховни суд Српске, КвЛп.7/01 од 27.08.2001