Пресудом Општинског суда обавезан је туженик да тужиоцу исплати на име накнаде штете за мању обрачунату и исплаћену зараду по колективном појединачном уговору у односу на зараду по општем колективном уговору
Пресудом Окружног суда одбијена је као неоснована жалба туженика, и потврђена је првостепена пресуда.
Тужени је благовремено изјавио ревизију.
Врховни суд Србије је својим решењем, Рев. бр. 562/03 од 15.05.2003. укинуо пресуду Окружног суда, и Пресуду Окружног суда, П. бр. 1546/00 од 27.08.2002. и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.
Из списа произилази да је предмет спора исплата разлике у заради тужиоца који је у радном односу код туженика.
У току поступка је оцењен приговор застарелости истакнут од туженика, и заузет је став у нижестепеним одлукама да се има рачунати општи рок застарелости предвиђен у чл. 371. ЗОО.
Међутим, у конкретном случају материјално право је погрешно примењено, јер се у конкретном спору ради о заради радника, која је основ радног односа, а то је и уставна категорија по чл. 55. Устава СРЈ.
Застарелост тужиочевог потраживања се има ценити по одредби чл. 372. ЗОО, јер се ради о потраживању повремених давања која доспевају месечно, а то је рок од три године. Због тога су укинуте обе нижестепене пресуде.