Тужитељица оспорава решење туженог из разлога што сматра да је тужени погрешно одлучио када јој није признао право на накнаду за изузетно материјално обезбеђење у висини од две просечне плате почев од дана 01.06.1993. године, када јој је право признато.Овај приговор тужитељице је основан.У поступку доношења оспореног решења, тужени није имао у виду одредбе члана 6. Закона о изузетном материјалном обезбеђењу ратних војних инвалида и породица погинулих бораца којим је прописано, да изузетно материјално обезбеђење кориснику припада од првог дана наредног месеца од дана смрти лица из члана 1. овог закона тј. припадника оружаних снага, него је тужени у поступку обнове ранијег решења погрешно закључио да тужитељици припада право на накнаду за изузетно материјално обезбеђење у висини од две просечне плате почев од првог дана наредног месеца од дана издавања уверења надлежног војног органа, дакле од дана када је прибавио нови доказ. Правилном применом одредаба наведеног закона, тужитељици би требало признато право на накнаду за изузетно материјално обезбеђење у висини од две просечне месечне плате почев од дана погибије њеног мужа тј. од дана када је тужитељици признато право на изузетно материјално обезбеђење, а то је 01.06.1993. године, како је то утврђено у ранијем решењу од 02.10.1996. године.Полазећи од погрешног закључка да тужитељици припада право на накнаду у висини две просечне плате почев од 01.04.2001. године, а не од дана када јој је утврђено право на изузетно материјално обезбеђење, тужени је погрешно закључио да раније решење које је било предмет обнове треба укинути у целости. У конкретном случају у смислу одредбе члана 255. Закона о управном поступку не постоје увети да се раније решење укида у целости.Према овој одредби, када орган управе нађе да постоје увети да се раније решење замени новим решењем, тада обзиром на све околности појединог случаја орган може пријашње решење поништити или укинути. Раније решење се укида у случају када се новим решењем по закону не дира у правне последице које је раније решење до тада произвело па ново решење производи правне последице само убудуће (дејство еx нунц). Раније решење се поништава у случају када се уклањају правне последице које је то решење произвело од момента доношења, па ново решење има дејство ретроактивно (еx тунц ) тако да ново решење у потпуности замењује раније решење и делује ретроактивно.Будући да је ранијим решењем од 02.10.1996. године тужитељици признато право на материјално обезбеђење и да јој је то право признато почев од 01.06.1993. године, то у том делу раније решење се није ни могло мењати, па је тужени погрешно одлучио када је у том делу укинуо решење.Раније решење је требало, у смислу члана 255. ЗУП поништи, али само у делу којим је тужитељици одређена накнада у висини од једне и по просечне плате уместо од две просечне плате. Наиме, без обзира када је тужени утврдио околност да је муж тужитељице погинуо вршећи непосредну војну дужност, тужитељици припада право на накнаду од две просечне плате почев од 01.06.1993. године, па је тужени погрешно одлучио када тужитељици није оспореним решењем за период од 01.06.1993. до 01.04.2001. године признао право на накнаду на име изузетног материјалног обезбеђења у висини од две просечне плате.Обзиром на изложено, овај суд је применом одредбе члана 38. став 4. Закона о управним споровима, оспорено решење преиначио тако што је применом одредбе члана 255. Закона о управном поступку, раније решење поништио само у делу којим је тужитељици тим ранијим решењем одређена накнада на име изузетног материјалног обезбеђења у висини од једне и по просечне плате, па се тужитељици признаје право на месечну накнаду у висини од две просечне плате, од дана када јој је признато право на материјално обезбеђење 01.06.1993. године до 01.04.2001. године је поништено, из разлога што је у поновном поступку потребно утврдити и обрачунате тужитељици за ова период накнаду у висини од две просечне плате и одредити исплату разлике од раније исплаћеног износа који је био обрачунат у висини једне и по просечне плате до висине од две просечне плате, па у том правцу је потребно да тужени донесе одговарајуће решење. У осталом делу оспорено решење остаје не измењено.