Navodima žalbe nije dovedena u sumnju pravilnost pobijane odluke.
Ovo sa razloga što tokom prvostepenog POSTUPAKa među parničnim strankama nije bilo sporno da su sva potraživanja tužioca po osnovu isporučene robe dospela 6.05.1991. godine.
Tužilac tvrdi da je dug priznao u 1996. godini.
Zastarelost ovog potraživanja, po stavu prvostepenog suda, je nastupila po proteku roka od tri godine (član 374. ZOO) što znači 6.05.1994. godine odnosno ako se imaju u vidu odredbe Konvencije o zastarelosti potraživanja u oblasti međunarodne kupoprodajne robe, rok od četiri godine je istekao 6.05.1995. godine.
Tužilac tvrdi da je dug priznat u 1996. godini.
Po stavu ovoga suda svako eventualno priznanje duga učinjeno u trenutku kada je zastarelost potraživanja već nastupila znači odricanje od već nastupile zastarelosti što dalje znači da se kasnije povraćaj priznatog i isplaćenog iznosa ne može tražiti.
Priznanje učinjeno u trenutku kada je zastarelost već nastupila ne može imati za posledicu prekid toka zastarelosti jer je rok Već istekao.
Prekinuti se može samo onaj rok koji je u toku i koji traje, ali ne i onaj rok koji je istekao.
Delimično plaćanje zastarele obaveze na koje se podnosilac žalbe poziva (isplate iznosa od 8.662.499 LIT na dan 16.10.1997. godine) je bez uticaja na već nastupelu zastarelost ostatka neisplaćenog duga.
Priznanje zastarelog duga Član 374. Zakona o obligacionim odnosima)