Prema članu 131. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.
Nižestepeni sudovi su ocenili da se radi o imperativnoj normi.
Međutim, ova norma nema takav karakter.
Raskid ugovora je, kao i njegovo zaključenje, stvar slobode ugovaranja.
Zato stranke slobodno mogu ugovoriti i RAZLOGe zbog kojih mogu raskinuti ugovor.
One su to u ovom slučaju i učinile.
Da to nisu učinile, onda bi se odredba člana 131. Zakona o obligacionim odnosima mogla primeniti.
Ali, pošto su stranke odredile RAZLOG za raskid ugovora, onda se ima primeniti ta odredba iz kupoprodajnog ugovora, a ne odredba zakona.
Pomenuta odredba Zakona o obligacionim odnosima ima dispozitivni karakter, pa se stoga može primeniti samo u odsustvu ugovorne klauzule koja pitanje raskida ugovora reguliše na drugi način.
Kako u ovom slučaju ta ugovorna klauzula postoji, onda ne postoje uslovi za primenu člana 131. Zakona o obligacionim odnosima.