Obrazlažući svoj zaključak o tome da nema dokaza da je okrivljena učinila krivično delo za koje je optužena, prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude navodi da je okrivljena za kretanje svog vozila koristila kolovoz koji je namenjen za kretanje vrste vozila kojoj pripada i njeno vozilo i da, prema tome, nije povredila odredbu člana 40. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOOBS), koja je kao propis u optužnom aktu izričito navedena. Međutim, iako je u činjeničnom opisu iz optuženog predloga navedeno da je okrivljena prešla na levu kolovoznu traku, a kojom se u tom momentu iz suprotnog pravca kretalo motorno vozilo marke „Dacia“ i desnim delom svog vozila udarila u nailazeće vozilo, te time tako ugrozila javni promet da je dovela u opasnost život ljudi ili imovinu većih razmera, prvostepeni sud ne ceni da li takvo ponašanje okrivljene, koje joj se optuženim aktom stavlja na teret, ukazuje na povredu nekog drugog propisa i da li je eventualno povreda tog drugog saobraćajnog propisa u uzročnoj vezi sa nastupelom posledicom.Naime, prema članu 341. ZKP-a, sud je vezan činjeničnim opisom dela iz optuženog akta, pa, u skladu sa tim, kada su u pitanju krivična dela protiv sigurnosti javnog prometa, činjeničnim opisom ponašanja okrivljenog koje predstavlja povredu saobraćajnog propisa, a ne i samom oznakom saobraćajnog propisa pod koji je to ponašanje podvedeno u optužnom aktu, te, ukoliko ponašanje okrivljene, opisano u optužnom predlogu, ukazuje na povredu nekog drugog saobraćajnog propisa, a ne onog izričito označenog u optužnom aktu, sud takvo ponašanje može podvesti pod drugi propis, koji odgovara opisanom ponašanju, s tim što u obrazloženju presude mora navesti razloge o tome.Kako je prvostepeni sud u obrazloženju presude dao samo razloge o tome zašto nalazi da okrivljena nije povredila saobraćajni propis iz člana 40. ZOOBS-a a ne i da li je ona, s obzirom da dati činjenični opis, svojim radnjama-prelaskom na levu kolovoznu traku i udarom u vozilo koje se iz suprotnog pravca kretalo svojom desnom stranom-povredila neki drugi saobraćajni propis i da li je povreda tog drugog saobraćajnog propisa u vezi sa nastupelom posledicom, to prvostepena presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, pa je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 358. stav 1. tačka 11. ZKP-a. Na navedenu povredu žalba Opštinskog tužioca ne ukazuje, ali na nju ovaj sud, u smislu člana 370. stav 1. tačka 1. pazi po služenoj dužnosti, pa je, povodom žalbe Opštinskog tužioca po službenoj dužnosti, a na osnovu člana 378. stav 1. ZKP-a prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.