Podneskom od 11.8.2003. godine tuženi je zahtevao izuzeće predsednika i svih sudija ViŠeg trgovinskog suda i predložio da u žalbenom postupku umesto Višeg trgovinskog suda odlučuje Vrhovni sud Srbije kako bi se, s obzirom na neprimerene izjave predsednika Vlade na konferenciji za štampu od 7.8.2004. godine obezbedila potpuna nepristrasnost u vršenju sudijske funkcije.
Odlučujući o predlogu za delegaciju u smislu člana 68. ZPP Vrhovni sud je našao da predlog nije osnovan.
Prema članu 68. ZPP najviši sud određene vrste u Republici može na predlog stranke ili nadležnog suda odrediti da u pojedinim predmetima postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi. Zato se drugi mesno i stvarno nadležan sud može odrediti od strane višeg suda u slučaju kad sud koji je po zakonu mesno nadležan nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija). Viši sud može tako odlučiti i ako nije svrsishodno da u tom predmetu postupa sud pred kojim je mesna nadležnost zasnovana (svrsishodna delegacija). Ali se po navedenim odredbama ne može izvršiti tzv. devolucija nadležnosti - preuzimanje instancione nadležnosti suda nižeg ranga u korist suda višeg ranga, jer ona mora biti izričito propisana zakonom.
Kako je samo Viši trgovinski sud u Beogradu stvarno nadležan da u instancionom postupku odlučuje o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih odluka trgovinskih sudova sa teritorije Republike Srbije, u smislu člana 16. ZS u vezi sa čl. 25, 80. i 85. Zakona o uređenju sudova, tuženi neosnovano zahteva da umesto Višeg trgovinskog suda u žalbenom postupku odlučuje Vrhovni sud Srbije, s obzirom da se sudskom odlukom može delegirati drugi mesno nadležan sud koji je za suđenje i stvarno nadležan, ali se ovom sudskom radnjom, kao aktom sudske uprave, ne može menjati stvarna nadležnost sudova određena zakonom (tzv. devolucija nadležnosti).