Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u toku trajanja krivičnog postupka (koji je okončan oslobađajućom presudom) angažovao branioca iz reda advokata čiji troškovi odbrane iznose 16.75 dinara po tadašnjoj tarifi.
Tužilac je tražio naknadu troškova odbrane i nagrade u skladu sa članom 99. stav 1. ZKP, ali po njegovom zahtevu Okružni sud u krivičnom postupku nije odlučio, pa je tužilac tužio Republiku Srbiju tražeći da se obaveže da mu troškove odbrane isplati.
Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je drugostepeni sud zbog apsolutne nenadležnosti parničnog suda u smislu člana 16. ZPP tužbu tužioca odbacio.
Zahtev za naknadu troškova odbrane u krivičnom postupku ne predstavlja imovinsko pravni spor u smislu člana 1. ZPP, jer se odluka o troškovima don-osi u samom krivičnom postupku.
Prema odredbi člana 99. ZKP kad sud obustavi krivični postupak i kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 95. stav 1. tačka 1. do 5. kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava osim u slučaju podnošenja lažne prijave, slučaja kada troškove snosi privatni tužilac i kad sud odbije optužbu zbog nenadležnosti.
Zakon o krivičnom postupku ne predviđa sankciju u odnosu na sudiju ili službeno lice ako ne postupe po zahtevu stranke.
Takođe zakon ne predviđa mogućnost ulaganja žalbe ili vanrednog pravnog sredstva zbog "ćutanja" prvostepenog krivičnog suda i nedonošenja odluke po zahtevu (predlog) stranke.
Sama činjenica "ćutanja" krivičnog suda u rešavanju zahteva stranke ne pruža mogućnost vođenja parnice radi naknade štete i zasnivanja nadležnosti parničnog redovnog suda.
Predsednik suda u smislu člana 6. Pravilnika o unutrašnjem poslovanju sudova (sudski poslovnik) organizuje i nadzire rad svih službi suda kao i rad sudskih odeljenja.
On ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i ovlašćen je da preduzme mere kojim se otklanjaju odugovlačenja i drugi nedostaci u poslovanju.
On je dužan da sam ili preko lica koje odredi proveri svaku pritužbu stranaka na rad suda ili pojedinih sudija bez obzira da li mu je data usmeno ili pismeno, neposredno sudu ili preko drugih organa.
Prema tome, kako tužilac nije tražio naknadu štete zbog nezakonitog rada krivičnog suda, niti je iscrpeo sve mogućnosti donošenja odluke u krivičnom postupku o učinjenim troškovima, a s obzirom na izričito propisivanje nadležnosti suda koji odlučuje o troškovima branioca, to je za sada ostvarenje naknade u parnici nedozvoljeno.
Zato su neosnovani navodi revizije kojima se ističe da je zbog nedostatka sankcije u pogledu nepoštovanja roka za izradu odluke u krivičnom postupku kao i bez obzira na činjenicu izričito propisane nadležnosti parnični sud bio stvarno nadležan za rešenje konkretnog spora.
