Neosnovani su navodi izneti u žalbi tuženog da je tužilac zaključenjem ugovora o kompenzaciji i sprovođenjem kompenzacije po utuženim računima prihvatio da je potpuno namiren za sva potraživanja, pa nema pravo na akcesorna potraživanja, odnosno pravo na kamatu.
Odredbom člana 395. stav 2. ZOO propisano je da sa prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Ova druga sporedna prava mogu biti, na primer, kapara, odustanica, ugovorna kamata, kaucija. Kamata se uopšte ne pominje, što nije slučajno. Po načinu postanka kamata jeste sporedno potraživanje, jer bez postojanja glavnog duga nema ni kamate. Međutim, kod zatezne kamate, kao sporednog potraživanja, karakteristično je da ona nastaje kada dužnik padne u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze i praktično se uvećava do ispunjenja obaveze, tj. dok se ne plati glavni dug. Za razliku, na primer, od jemstva i zaloge, koji se gase prestankom glavne obaveze, zatezna kamata u slučaju prestanka glavne obaveze prestaje samo teći, gasi se za ubuduće, ali ona koja je nastala ne može da se ugasi, nestane, već postaje samostalno potraživanje i može se posebno utuživati. Prema ovoj zakonskoj odredbi, dakle, prestankom glavne obaveze ne gasi se i kamata.
Ako novčana obaveza prestane ispunjenjem, ne gasi se pravo na zateznu kamatu koja je nastala i ta kamata se može obračunati i utvrditi kao samostalno potraživanje. Kompenzacija je, posle ispunjenja, najčešći način prestanka obaveze, pa pravo na kamatu ne može prestati samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen putem kompenzacije.