Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Bosa Nenadić mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

REŠENjE

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti odredaba čl. 30. i 170. Statuta Univerziteta u Nišu ("Glasnik Univerziteta u Nišu", broj 4/06).

Obrazloženje

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu "ustavnosti i zakonitosti" odredaba čl. 30. i 170. Statuta navedenog u izreci. Iako je u inicijativi navedeno da se traži i ocena ustavnosti osporenih odredaba Statuta, iz njene sadržine proizlazi da inicijator zahteva samo ocenu zakonitosti. U inicijativi se navodi da se osporenom odredbom člana 30. Statuta kojom je uređeno imenovanje vršioca dužnosti rektora "ograničava pravo svih redovnih profesora pa i dotadašnjeg rektora, koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom da budu birani za vršioca dužnosti rektora Univerziteta". Po oceni inicijatora, osporenom odredbom člana 170. Statuta, kojom je uređeno trajanje mandata rektora i prorektora izabranih u prvom postupku izbora po ovom statutu, "ograničen je mandat rektora i prorektora izabranih u prvom postupku izbora", zbog čega osporene odredbe Statuta nisu u saglasnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju.

U toku postupka pred Ustavnim sudom dopisom od 7. oktobra 2009. godine, v.d. rektora Univerziteta u Nišu obavestio je Ustavni sud da "Univerzitet u Nišu povlači zahtev za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti opštih akata broj: 1/00-10-124/10-001 od 28.08.2009. godine", sa obrazloženjem da "zvanični organi Univerziteta u Nišu (Senat i Savet) smatraju da nema neusklađenosti citiranih odredaba Statuta Univerziteta i Zakona o visokom obrazovanju" i da su nadležni organi Univerziteta u Nišu pokrenuli inicijativu da se "eventualne neusaglašenosti u opštim aktima, ako ih ima, otklone u postupku na samom Univerzitetu u Nišu". Prema odredbi člana 82. stav 1. tačka 8. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud zaključkom okončava postupak kada je povučen predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti, odnosno kada inicijator odustane od inicijative. Imajući u vidu da inicijator nije odustao od inicijative, već da je to učinilo drugo lice u ime donosioca osporenog akta, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 54. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), nastavio postupak za ocenu zakonitosti osporenih odredaba čl. 30. i 170. Statuta.

U dopuni odgovora od 6. decembra 2010. godine se navodi: da je odredbom člana 30. osporenog Statuta krug lica koja mogu biti izabrana za vršioca dužnosti rektora ograničen na dekane fakulteta, sa namerom da se za vršioca dužnosti rektora izabere lice iz reda nastavnika Univerziteta u Nišu, sa punim radnim vremenom i izabranog na neodređeno vreme, a koje ima određeno iskustvo u rukovođenju visokoškolskom ustanovom, kako bi period na koji se bira vršilac dužnosti što kraće trajao, što nije u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju. Univerzitet je imao u vidu da taj zakon ne sadrži odredbe o uslovima za izbor vršioca dužnosti rektora i da je samostalna visokoškolska ustanova slobodna da sama utvrdi ove uslove.

Povodom odredbe člana 170. Statuta prema kojoj mandat rektora i prorektora izabranih u prvom postupku izbora po ovom statutu traje do 30. septembra 2009. godine, u odgovoru se navodi da tu odredbu treba sagledati i ocenjivati zajedno sa članom 29. Statuta, prema kome novoizabrani rektor, sa prorektorima, stupa na dužnost 1. oktobra godine u kojoj je izabran. Imajući u vidu da je Statut Univerziteta opšti akt koji deluje ubuduće, i da bi se "sačuvala" odredba člana 29. Statuta, Statut je u osporenom članu 170. "samo" potvrdio pravilo da će mandat rektoru koji se prvi put bira po novim pravilima biti okončan 30. septembra 2009. godine. Ističe se da identičnu odredbu sadrže i statuti drugih univerziteta u Republici, da okončanje mandata rektora 30. septembra i preuzimanje dužnosti novoizabranog rektora 1. oktobra godine u kojoj je izabran predstavlja opšteprihvaćen akademski i univerzitetski standard i da takva odredba ne može da povređuje bilo čija prava, niti je nezakonita. Napominje se, takođe, da je rektorima svih univerziteta čiji je osnivač Republika, koji su izabrani posle 1. oktobra 2006. godine, mandat trajao do 30. septembra 2009. godine, kada su funkcije rektora preuzeli novoizabrani rektori. U odgovoru se dalje navodi da je cilj ove odredbe da se sačuva uobičajen ritam izbora organa upravljanja Univerziteta, koji je bio takav da je mandat rektora počinjao 1. oktobra godine u kojoj je novi rektor izabran, odnosno početak mandata rektora se uvek poklapao sa početkom nove školske godine i da je bilo neophodno da se kroz prelazne odredbe Statuta razreši izvesno zakašnjenje u prvom izboru rektora po novim pravilima, koje je nastalo kao posledica promene propisa i postupka usklađivanja akata i organizacije sa novim Zakonom o visokom obrazovanju. U odgovoru se dalje navodi koje aktivnosti je Univerzitet u Nišu preduzimao nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine i daje se obrazloženje za odluku o izboru rektora od 29. novembra 2006. godine. U odgovoru se, takođe, ukazuje da je Senat Univerziteta u Nišu, na sednici koja je održana 24. novembra 2010. godine, u cilju usaglašavanja sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju od 1. jula 2010. godine, utvrdio predlog novog Statuta Univerziteta u Nišu.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Statut Univerziteta u Nišu doneo Savet Univerziteta u Nišu, na sednici održanoj 19. septembra 2006. godine. Statut je donet na osnovu člana 53. stav 1. tačka 1. i člana 118. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05) i na predlog Naučno nastavnog veća Univerziteta koji je utvrđen na sednici od 17. jula 2006. godine. Osporenim odredbama čl. 30. i 170. Statuta bilo je propisano: da ako rektor nije izabran, a mandat dotadašnjeg rektora je istekao ili ističe do okončanja postupka za izbor, Savet na istoj sednici tajnim glasanjem imenuje vršioca dužnosti rektora iz reda dekana fakulteta (član 30.); da mandat rektora i prorektora izabranih u prvom postupku izbora po ovom statutu traje do 30. septembra 2009. godine (član 170.).

U toku postupka pred Ustavnim sudom Savet Univerziteta u Nišu je, na osnovu člana 53. stav 1. tačka 1. i člana 118. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10) i na predlog Senata Univerziteta koji je utvrđen na sednici od 24. novembra 2010. godine, doneo novi Statut Univerziteta u Nišu, koji je objavljen u „Službenom glasniku Univerziteta u Nišu“, broj 5/10. Stupanjem na snagu tog statuta prestao je da važi osporeni Statut. Odredbama člana 32. važećeg Statuta, uređeno je imenovanje vršioca dužnosti rektora. Prema tim odredbama Statuta, ako na sednici Senata nije utvrđen predlog za rektora, odnosno ako na sednici Saveta rektor nije izabran, a mandat dotadašnjeg rektora je istekao ili ističe do okončanja postupka za izbor, Savet tajnim glasanjem imenuje vršioca dužnosti rektora iz reda redovnih profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na jednom od fakulteta Univerziteta u Nišu, na predlog člana Saveta; Savet imenuje vršioca dužnosti rektora u roku od deset dana od dana održavanja sednice Senata na kojoj nije utvrđen predlog za rektora, odnosno na istoj sednici Saveta na kojoj nije izabran rektor; vršilac dužnosti rektora ima sva prava i obaveze rektora, osim što mu se mandat okončava danom izbora novog rektora, a najkasnije šest meseci od dana imenovanja za vršioca dužnosti rektora; vršilac dužnosti rektora ima pravo da imenuje vršioca dužnosti prorektora; vršioci dužnosti prorektora imaju sva prava i obaveze prorektora, s tim što im se mandat okončava danom izbora novog rektora.

Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10), u odnosu na koji je saglasno članu 167. Ustava vršena ocena materijalnopravnih odredaba čl. 30. i 170. osporenog Statuta, uređuje sistem visokog obrazovanja, uslove i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, finansiranje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti. Prema odredbi člana 6. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona, autonomija univerziteta i drugih samostalnih visokoškolskih ustanova podrazumeva, u skladu sa ovim zakonom, i pravo na uređenje unutrašnje organizacije (tačka 3.) i pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom. (tačka 4.). Prema odredbi člana 32. stav 1. tačka 1) Zakona, delatnost visokog obrazovanja obavlja, pored drugih visokoškolskih ustanova, i univerzitet. Prema odredbi člana 33. stav 1. Zakona, Univerzitet je samostalna visokoškolska ustanova koja u obavljanju delatnosti objedinjuje obrazovni i naučno istraživački, stručni, odnosno umetnički rad, kao komponente jedinstvenog procesa visokog obrazovanja. Prema odredbi člana 46. Zakona, statut je osnovni opšti akt visokoškolske ustanove kojim se, u skladu sa zakonom, određuje organizacija ustanove, način rada, upravljanje i rukovođenje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje delatnosti i rad visokoškolske ustanove. Odredbama člana 47. st. 1. i 5. ovog zakona propisano je: da se organizacija visokoškolske ustanove uređuje statutom, u skladu sa aktom o osnivanju i ovim zakonom (stav 1.); da univerzitet ima u svom sastavu fakultete, umetničke akademije ili druge visokoškolske jedinice radi ostvarivanja studijskih programa iz srodnih disciplina, naučnih istraživanja i umetničkog rada, kao i efikasnijeg korišćenja resursa (stav 5.). Prema odredbama člana 48. st. 1. i 2. Zakona, statutom visokoškolske ustanove, aktom o osnivanju visokoškolske jedinice i opštim aktima visokoškolske jedinice utvrđuju se ovlašćenja i način upravljanja koji obezbeđuju jedinstvenu i usklađenu delatnost visokoškolske ustanove (stav 1.), s tim što univerzitet integriše funkcije svih ustanova i jedinica u svom sastavu, a posebno fakulteta, tako što sprovodi jedinstvenu politiku čiji je cilj stalno unapređenje kvaliteta nastave, usavršavanje naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva. Odredbe poglavlja VI - Organi visokoškolske ustanove (čl. 50. do 56. Zakona) uređuju pitanja koja se odnose na: organ upravljanja; organ poslovođenja; stručne organe i studentski parlament. Prema članu 50. Zakona, organi visokoškolske ustanove uređuju se statutom ustanove, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom i visokoškolska ustanova ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručne organe i studentski parlament. Organ upravljanja visokoškolske ustanove je, prema članu 51. stav 1. Savet, a prema odredbama člana 54. st. 1. i 2. tog zakona: organ poslovođenja univerziteta je rektor, fakulteta - dekan, akademije strukovnih studija - predsednik, visoke škole i visoke škole strukovnih studija - direktor, a organ poslovođenja se bira iz reda nastavnika visokoškolske ustanove koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a izabrani su na neodređeno vreme, na tri godine, sa mogućnošću jednog ponovnog izbora (stav 1.); bliži uslovi kao i način i postupak izbora i razrešenja, nadležnost i odgovornost organa iz stav 1. ovog člana uređuju se statutom visokoškolske ustanove (stav 2.).

Iz navedenih odredaba Zakona, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da je organ poslovođenja na univerzitetu rektor, koji se bira iz reda nastavnika visokoškolske ustanove, koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom i koji se bira na tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora. Bliži uslovi, način i postupak izbora i razrešenja rektora uređuju se statutom visokoškolske ustanove. Zakon o visokom obrazovanju ne uređuje način izbora i postupak izbora vršioca dužnosti rektora univerziteta u situaciji kada rektor nije izabran, a mandat dotadašnjeg rektora je istekao ili ističe do okončanja postupka za izbor ili, u slučaju razrešenja, pre isteka mandata. Takođe, Zakon ne uređuje ni pitanje trajanja mandata rektora i prorektora izabranih u prvom postupku izbora. Navedena pitanja, po oceni Ustavnog suda, uređuju se statutom visokoškolske ustanove, koji predstavlja osnovni opšti akt visokoškolske ustanove, kojim se, pored navedenog, uređuju organizacija i način rada ustanove, upravljanje i rukovođenje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje delatnosti i rad visokoškolske ustanove.

Imajući u vidu da autonomija univerziteta prema Zakonu o visokom obrazovanju podrazumeva i pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, a da Zakon o visokom obrazovanju ne uređuje uslove za izbor i imenovanje vršioca dužnosti rektora univerziteta, kao i trajanje mandata rektora do određenog datuma, već samo propisuje da mandat organa poslovođenja (rektora) traje tri godine, sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora, Ustani sud je ocenio da osporenim odredbama čl. 30. i 170. Statuta nije mogao biti povređen Zakon o visokom obrazovanju na koji se poziva inicijator.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti osporenog Statuta, te inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević