Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

ODLUKU

1. Utvrđuje se da odredba člana 10. stav 1. tačka 5. Pravilnika Veterinarske komore Srbije o licenci za obavljanje veterinarske delatnosti, od 11. novembra 2006. godine , nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 3. stav 1. tačka 5. i člana 10. stav 1. tačka 2. Pravilnika iz tačke 1.

Obrazloženje

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 3. stav 1. tačka 5. i člana 10. stav 1. tač. 2. i 5. Pravilnika o licenci za obavljanje veterinarske delatnosti koji je donela Osnivačka skupština Veterinarske komore Srbije , na sednici održanoj 11. novembra 2006. godine. Osporavajući odredbu člana 3. stav 1. tačka 5. Pravilnika, kojom je predviđeno da se, uz zahtev za izdavanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti podnosi dokaz da je podnosilac zahteva član Komore, podnosilac inicijative smatra da se na ovaj način licenciranim veterinarima, odnosno doktorima veterinarske medicine, koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, ograničavaju prava zajemčena odredbama čl. 18. i 55. Ustava Republike Srbije. Iz istih navedenih razloga osporavaju se i odredbe člana 10. stav 1. tač. 2. i 5. Pravilnika, kojima je utvrđena obaveza da se, uz zahtev za produženje licence, prilaže uverenje o ispunjenim uslovima o stručnom usavršavanju i potvrda o izmirenim obavezama prema Komori.
U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik donela Osnivačka skupština Veterinarske komore Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2006. godine, a na osnovu člana 15. tačka 9. Statuta Veterinarske komore Srbije, u vezi sa članom 44. Zakona o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", broj 91/05). Ovim Pravilnikom se propisuju način, postojanje i uslovi za izdavanje, produžavanje i oduzimanje licenc e za obavljanje veterinarske delatnosti.
Osporenim odredbama Pravilnika predviđeno je da se uz zahtev za izdavanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti podnosi, pored ostalog, dokaz da je podnosilac zahteva član Komore (član 3. stav 1. tačka 5.), a za produžavanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti prilaže se, pored ostalog, uverenje o ispunjenim uslovima o stručnom usavršavanju i potvrda o izmirenim obavezama prema Komori (član 10. stav 1. tač. 2. i 5.).
Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10 i 93/12) propisano je: da se radi zaštite i unapređenja stručnosti, očuvanja profesionalne etike, podizanja nivoa zdravstvene zaštite životinja, kao i zaštite profesionalnih interesa doktora veterinarske medicine, odnosno diplomiranih veterinara, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva, osniva Veterinarska komora (u daljem tekstu: Komora), kao profesionalna organizacija sa pravima i obavezama utvrđen im ovim zakonom i statutom Komore (član 37. stav 1.); da Komora ima svojstvo pravnog lica, kao i da je članstvo u Komori obavezno za lica iz stava 1. ovog člana (član 37. st. 2. i 3.); da Komora, pored ostalog, izdaje, produžava, privremeno ili trajno oduzima licencu veterinarima i o tome vodi evidenciju, izrađuje kriterijume i sprovodi postupak obnavljanja licence (član 38. stav 1. tač. 3) i 5) ); da se organizacija i način obavljanja poslova Komore bliže uređuju statutom i opštim aktima Komore na koje saglasnost daje ministarstvo (član 38. st. 2. i 3.); da su organi Komore skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik, a da se broj, sastav, delokrug i način izbora organa Komore utvrđuju statutom Komore (član 39. st. 1. i 3.); da se statuom Komore bliže uređuju delokrug Komore, organ i Komore i njihov delokrug rada, način određivanja visine članarine i finansiranje rada Komore i druga pitanja iz nadležnosti Komore (član 40. stav 2.); da Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknade za izdavanje licence, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora, u skladu sa zakonom (član 41. stav 1.); da Komora utvrđuje visinu članarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana uz saglasnost ministra (član 41. stav 2.); da se način izdavanja, produžavanja ili oduzimanj a licence privremeno, odnosno trajno, Registar licenci, evidencije, kao i organi Komore koj i odlučuju o izdavanju, produžav anju i oduzimanju licence bliže uređuju statutom Komore (član 44.).
Polazeći od izloženog, kao i odredbe člana 15. tačka 9. Statuta Veterinarske komore Srbije, od 11. novembra 2006. godine, prema kojoj skupština donosi pravilnik o licenci za obavljanje veterinarske delatnosti, sledi da je Skupština Veterinarske komore Srbije bila ovlašćena za donošenje Pravilnika o licenci za obavljanje veterinarske delatnosti kojim su propisan i način, postupak i uslovi za izdavanje, produžavanje i oduzimanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti. Takođe je u granicama navedenih ovlašćenja Skupštine Komore da se uz zahtev za izdavanje licence prilaže dokaz da je podnosilac zahteva član Komore, s obzirom na to da je prema članu 37. stav 3. Zakona članstvo u Komori obavezno, odnosno da se uz zahtev za produženje licence prilaže uverenje o ispunjenim uslovima o stručnom usavršavanju, pošto je jedan od osnovnih Zakonom propisanih ciljeva osnivanja Komore unapređenje stručnosti lica koja obavljaju veterinarsku delatnost.
Što se tiče odredbe člana 3. stav 1 . tačka 5. Pravilnika, Ustavni sud je pošao od pojma udruženja , kako je ono definisano članom 2. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS", br. 51/09 i 99/11), odnosno da je udruženje dobrovoljna nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog opšteg ili zajedničkog cilja ili interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. S druge strane, odredbama člana 37. Zakona o veterinarstvu, Veterinarska komora je definisana kao profesionalna organizacija sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom i Statutom Komore, pa je Ustavni sud konstatovao da Veterinarska komora ne predstavlja udruženje iz člana 55. Ustava, već oblik organizacije javnog prava, tako da se obaveznim udruživanjem doktora veterinarske medicine, odnosno diplomiranih veterinara u ove organizacije, pored ostalog, i radi zaštite profesionalnih interesa njenih članova, ne ograničava pravo na slobodu udruživanja u smislu člana 55. stav 1. Ustava Republike Srbije. U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da i u praksi Evropskog suda za ljudska prava član 11. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji jemči slobodu udruživanja ne obuhvata tzv. udruženja javnog prava (lekarske, advokatske, privredne i sl. komore) u koja se obavezno udružuju pripadnici određenih zanimanja, odnosno profesija, a koja su osnovana nekim javnopravnim aktom, imaju javna ovlašćenja, a osnovni cilj im nije promovisanje privatnih interesa članova (predmet ''Le Compte, Van Leuven i de Meyere protiv Belgije '', 23. juni 1981. serija A broj 43, st. 64. i 65.). Identičan stav povodom spornog ustavno-pravnog pitanja Ustavni sud je zauzeo u predmetu IU-94/2006 kada je doneo Rešenje o neprihvatanju inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 8. i 9. Zakona o privrednim komorama ("Službeni glasnik RS", br. 65/01 i 36/09).
Kako iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 3. stav 1. tačka 5. Pravilnika, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), u ovom delu odbacio podnetu inicijativu.
Ustavni sud je odbacio inicijativu i u delu u kome je tražena ocena ustavnosti odredbe člana 10. stav 1. tačka 2. Pravilnika u odnosu na odredbu člana 23. Ustava, kojom se jemči dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, imajući u vidu da se osporenom odr edbom ne dovode u pitanje ustavna jemstva garantovana Ustavom, već se utvrđuju uslovi pod kojima određeno lice, koje je stručno osposobljeno, može da stekne licencu za obavljanje veterinarske delatnosti , odlučujući kao u tački 2. izreke.
Kada je u pitanju odredba člana 10. stav 1. tačka 5. Pravilnika, kojom je predviđeno da se uz zahtev za produž avanje licence prilaže, pored ostalog, potvrda o izmirenim obavezama prema Komori, Ustavni sud je ocenio da je ova osporena odredba suprotna odredbi člana 42. Zakona o veterinarstvu, kojom su, kao uslovi za sticanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti, propis ani završene studije veterinarske medicine, položen stručni ispit sa stručnim rezultatima u obavljanju poslova vetrinarske delatnosti, kao i preporuke dva člana komore. Pri tom e je važno istaći da se uslovi za sticanje licence za obavljanje veterinarske delatnosti u kontekstu Zakona o vet erinarstvu odnose isključivo na stručnu osposobljenost diplomiranih veterinara za uspešno obavljanje veterinarske delatnosti, tako da se uslovljavanjem produžavanja licence činjenicom da je lice izmirilo obaveze prema Veterinarskoj komori Srbije uvodi dodatni uslov za izdavanje licence , koj i nije u funkciji sticanja doda tnih znanja i iskustava za obavljanje delatnosti, već je u funkciji sticanja sredstava za rad Komore. Na ovaj način se, takođe, po oceni Ustavnog suda, veterinarski radnici koji su stručno osposobljeni za obavljanje veterinarske delatnosti, ograničavaju u ostvarivanju Ustavom zajemčenog prava na rad iz člana 60. Ustava. Osim toga, neplaćanje članarine je predmet disciplinske odgovornosti, drugim rečima odnosa Komore i njenih članova, koji se može rešavati i putem disciplinskog postupka radi namirenja ovih obaveza.
Imajući u vidu da je u toku prethodnog postupka pravno st anje potpuno utvrđeno i da su prikupljeni podaci pružili pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika, kao u tački 1. izreke.
Ocena saglasnosti osporenih odredaba Pravilnika sa tumačenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije broj: 110-00-323/2009-04 od 7. decembra 2009. godine, kao i ocena međusobne saglasnosti odredaba osporenog Pravilnika nije u nadležnosti Ustavnog suda određenoj članom 167. Ustava.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 10. stav 1. tačka 5. Pravilnika iz tačke 1. izreke prestaje da važ i danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije ".

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević