REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 Po1 18/11
Dana 21.10.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Veroljuba Cvetkovića, Savke Gogić, Nadežde Mijatović i Dragoljuba Đorđevića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Aleksandra Bagaša, kao zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okr. AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 KZ RS i okrivljene BB, zbog izvršenja krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS, odlučujući o žalbama Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog AA, adv. AB i branioca okrivljene BB, adv. BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.43/11 od 22.07.2011. godine, u javnoj sednici veća održanoj u smislu čl. 375 ZKP-a, u prisustvu zamenika TOK-a Branislava Živkovića, okrivljenog AA i njegovog branioca adv. AB, okrivljene BB i njenog branioca adv. BA, doneo je dana 21. oktobra 2011. godine,

PRESUDU

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, adv. AB, povodom žalbi TOK-a i branioca okrivljene BB, adv. BA, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenu BB, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odedljenje K-Po1.br.43/11 od 22.07.2011. godine, tako da glasi:

Prema okrivljenima:

AA i BB, sa l.p. kao u izreci prvostepene presude

Na osnovu odredbe čl. 354 tačka 3 ZKP-a

ODBIJA SE OPTUŽBA

Što je:

Okrivljeni AA

U okvirnom periodu od 28.05.2001. godine do 08.08.2001. godine u Beogradu, u prostorijama Privrednog suda u Beogradu, kao vršilac dužnosti predsednika tog suda,

nakon što su u predmetu Privrednog suda u Beogradu Fi.5304/01 upisa u sudski registar promena lica ovlašćenog za zastupanje “Poštanske štedionice” a.d. iz Beograda (u daljem tekstu PŠ) i to oštećenog OO kao generalnog direktora doneti zaključci od 23.05.2001. godine i 25.05.2001. godine kojima je naloženo PŠ dostavljanje određene dokumentacije potrebne za upis, zatim na predlog postupajućeg sudije u tom predmetu OO1 doneto rešenje likvidacionog veća Privrednog suda u Beogradu El.257/01 od 23.05.2001. godine ispravljeno rešenjem pod istim brojem i datumom o pokretanju prethodnog postupka za utvrđivanje uslova za otvaranje postupka likvidacije nad PŠ i rešenje tog suda pod istim brojem i datumom na osnovu čl. 76 i čl. 157 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (“Službeni list SFRJ” br. 84/09 i “Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96), o određivanju privremene mere obezbeđenja kojom je pored ostalog određen privremeni organ poslovođenja i zastupanja i to OO3 i na koje poslednje rešenje PŠ je podnela prigovor i žalbu a u situaciji kada je iz PŠ po pomenutim zaključcima 25. i 28.05.2001. godine dostavljena Privrednom sudu u Beogradu tražena dopunska dokumentacija,

da bi onemogućio upis OO u registar privrednih subjekata Privrednog suda u Beogradu, kao lica ovlašćenog za zastupanje i istovremeno omogućio da OO3 ostane na dužnosti privremenog organa poslovođenja i zastupanja do njenog izbora za generalnog direktora PŠ u novom postupku i upisa u sudski registar lica ovlašćenih za zastupanje te organizacije, znajući da su se po stavu postupajućeg sudije stekli svi uslovi da se nakon razmatranja spisa donese rešenje po zahtevu za upis u sudski registar a po pravnosnažnosti tog rešenja i ukine privremena mera po kojoj je OO3 postavljena za privremenog organa poslovođenja i zastupanja,

dana 28.05.2001. godine mimo ovlašćenja predsednika suda iz čl. 29-31 Zakona o sudovima (“Službeni glasnik RS” br. 49/91, 60/91, 18/92, 71/92) i iz čl. 6-8 Pravilnika o unutrašnjem poslovanju sudova (“Službeni glasnik RS” br. 91/93 i 29/00), bez znanja postupajućeg sudije OO1 i bez postojanja formalno-pravnih razloga oduzeo je spise predmeta broj Fi.5304/01 koji joj je bio dodeljen u radu u skladu sa važećim godišnjim rasporedom, tako što je spis uzeo iz pisarnice i onemogućio joj fizički pristup spisu, a nakon pismenih zahteva od 28.05.2001. godine i 12.06.2001. godine i usmenog zahteva sudije OO1 u tom periodu na kolegijumu da joj vrati predmet, da bi donela odluka u tom predmetu ili predmetno zaduži drugog sudiju, spis je zadržao pod svojom kontrolom bar do 28.12.2001. godine, sprečivši time da postupajući sudija na osnovu čl. 8, 32 i 44 Zakona o postupku upisa u sudski registar (“Službeni list SRJ” br. 80/94) donese rešenje o navedenom predmetu o upisu oštećenog OO, na koju odluku bi predlagač ukoliko nije zadovoljan imao pravo žalbe Višem privrednom sudu u Beogradu, što je dalje omogućilo ostanak OO3 na dužnosti privremenog organa poslovođenja do poništaja odluke o imenovanju OO za generalnog direktora PŠ i imenovanje OO3 za generalnog direktora PŠ odlukama Skupštine PŠ od 08.08.2001. godine i 18.09.2001. godine, te do njenog upisa u sudski registar za lice ovlašćeno za zastupanje PŠ dana 24.10.2001. godine,

dakle kao službeno lice prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavio drugom kakvu korist i teže povredio prava drugog, pri tome svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i znao da je njegovo delo zabranjeno,

-čime bi učinio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije (“Službeni glasnik SRS” br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i “Službeni glasnik RS” br. 16/90, 21/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95 i 44/98),

Okrivljena BB

Da je:

U periodu od 06.06.2001. godine do 24.10.2001. godine u Beogradu, kao sudija – predsednik veća Privrednog suda u Beogradu, u sudskom postupku, u nameri da pribavi korist OO3 i nanese štetu OO, donela nezakonit akt i prekršila zakon, pri tom svesna svog dela, svesna da je njeno delo zabranjeno i htela njegovo izvršenje, tako što je nakon donošenja rešenja od strane likvidacionog veća Privrednog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija OO4 broj II-L-257/01 od 23.05.2001. godine, o pokretanju prethodnog postupka za utvrđivanje uslova za otvaranje postupka likvidacije nad finansijskom organizacijom “Poštanska štedionica” a.d., donetog na predlog registarskog sudije OO1 od 23.05.2001. godine broj I Fi.5304/01, koji predlog je podnet zbog formalnih nedostataka – nedostajanja sve potrebne dokumentacije u postupku prijave za upis promene lica ovlašćenog za zastupanje “Poštanska štedionica” a.d. i isteka mandata prethodnom direktoru, kao i rešenja o određivanju privremene mere obezbeđenja kojom se punovažnost svih odluka organa “Poštanske štedionice” a.d. uslovljava prethodnom saglasnošću likvidacionog veća, a za privremenog organa poslovođenja i zastupanja određuje direktora Sektora za međunarodni novčani promet “Poštanske štedionice” a.d., OO3 sa ovlašćenjima: vršenja tekućih poslova, određivanje odgovornih lica i njihovih ovlašćenja i obaveza i raspolaganja sredstvima sa računa “Poštanske štedionice” a.d., a na koja rešenja je “Poštanska štedionica” uložila žalbu kao jedini pravni lek predviđen čl. 10 st. 1 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, o kojoj žalbi odlučuje Više privredni sud, u dogovoru sa okrivljenim AA, neovlašćeno preuzela predmet VI IPVI 287/2001 (II L-257/01), kojim je bila zadužena kao predsednik VI IPV veća, sudija OO2, sama formirala veće koje će odlučivati u tom predmetu i tretirala rešenje likvidacionog veća o uvođenju privremenih mera obezbeđenja II L-257/01 od 23.05.2001. godine kao privremenu meru obezbeđenja donetu na osnovu čl. 251 Zakona o izvršnom postupku, a koju privremenu meru o izvršenom postupku može doneti sudija pojedinac u vidu rešenje i koje se može pobijati prigovorom o kome odlučuje tročlano veće istog odeljenja Privrednog suda, a sa namerom da kao predsednik drugostepenog veća Privrednog suda u Beogradu, odugovlačenjem postupka po žalbi i potvrđivanja rešenja likvidacionog veća obezbedi opstanak privremenih mera u “Poštanskoj štedionici” a.d. i ostanak OO3 kao privremenog organa poslovođenja i zastupanja, do upisa u sudski registar lica ovlašćenog za zastupanje “Poštanske štedionice” a.d., OO3, kao generalnog direktora, što je i učinila doneseći sa datumom 05.10.2001. godine rešenje poslovni broj VI IPV I 287/2001 (II L-257/01), koje je ekspedovano iz veća 24.10.2001. godine, nakon što je, istog dana, u sudski registar kao lice ovlašćeno za zastupanje “Poštanska štedionica” a.d., upisana OO3 i rešenjem likvidacionog veća obustavljen prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje postupka likvidacije nad finansijskom organizacijom “Poštanska štedionica” a.d., iako je rok za odlučivanje po prigovoru prema čl. 251 st. 2 ZIP-a 8 dana, čime je onemogućila da o žalbi odlučuje stvarno nadležan Viši privredni sud, a koji bi rešavao u skladu sa sudskom praksom Višeg privrednog suda i Vrhovnog suda Srbije, kao i sa načelnim stavovima Odeljenja za privredne sporove Višeg privrednog suda u Beogradu, zauzeti na sednici od 06.06.2001. godine, sa kojima su bili upoznati okrivljeni, i na osnovu kojih bi po žalbi Viši privredni sud doneo drugačiju odluku, obzirom da je zauzeo stavove da privredni sudovi ne mogu da sprovode prethodni postupak likvidacije banke, da se protiv rešenja o sprovođenju prethodnog postupka s pozivom na čl. 76 a u vezi čl. 10 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, može kao pravni lek izjaviti samo žalba, a ne prigovor, da je odluka o određivanju privremenog zastupnika organa poslovođenja dužnika prekoračenje ovlašćenja suda, ili po zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud Srbije koji je u svojim odlukama zauzeo istovetne stavove, i uprkos tome što je predlagač, sudija Odeljenja sudskog registra Privrednog suda u Beogradu, dopisom broj I 5304/01 od 29.05.2001. godine podnela predlog za obustavu prethodnog postupka likvidacije, jer je predlagač postupio po zaključcima suda, pa da su otklonjeni razlozi zbog kojih je iniciran prethodni postupak likvidacije, i zbog čega više nije postojao predlog ovlašćenog predlagača shodno čl. 154 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju, likvidaciji (“Službeni list SFRJ” br. 84/89, “Službeni list SRJ” br. 37/93 i 28/96) i što su rešenja likvidacionog veća protivna odredbama čl. 21 st. 1, 2, 3 i 4 Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka (“Službeni list SFRJ” br. 84/89 i 63/90 i “Službeni list SRJ” br. 37/93, 26/95, 28/96 i 44/99), u vezi čl. 30 stavova 1-5 Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (“Službeni list SRJ” br. 32/93, 24/94, 61/95, 28/96 i 44/99), jer je utvrđivanje uslova za pokretanje likvidacionog postupka i pokretanje postupka likvidacije banke nadležanost Narodne Banke Jugoslavije, zbog čega Privredni sud nije ovlašćen za sprovođenje prethodnog postupka likvidacije banke, a na osnovu čl. 59 st. 1 Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (“Službeni list SRJ” br. 32/93, 24/94, 61/95, 28/96 i 44/99), shodnom primenom zakona ni za sprovođenje prethodnog likvidacionog postupka drugih finansijskih organizacija i protivno odredbama čl. 76 st. 1 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (“Službeni list SFRJ” br. 84/89, “Službeni list SRJ” br. 37/93, 28/96), obzirom da se na osnovu ovih odredbi mogu ograničiti samo prava ovlašćenih lica dužnika za obavljanje pravnih poslova i kao privremenu meru obezbeđenja odrediti obustave isplata sa računa dužnika ili prethodnom saglasnošću likvidacionog veća usloviti punovažnost odluka organa dužnika koje se odnose na raspolaganje njegovim sredstvima, ali se ne može postavljati privremeni organ poslovođenja, niti donositi odluka o tome ko su ovlašćenja lica za zastupanje dužnika, a na koja rešenja je jedino moguće uložiti, kao jedini redovni pravni lek, žalbu na osnovu čl. 10 st. 1 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji o kojoj u žalbenom postupku je nadležan da odlučuje Viši privredni sud u Beogradu i na koji način je okrivljena omogućila ostanak OO3 na mestu privremenog organa poslovođenja, do upisa u sudski registar lica ovlašćenih za zastupanje “Poštanske štedionice” a.d., kao generalnog direktora, onemogućivši upis u sudski registar, kao lica ovlašćenog za zastupanje, OO, koji je zakonito bio izabran za generalnog direktora “Poštanske štedionice” a.d.,

-čime bi okrivljena BB izvršila krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ S.

Troškovi krivičnog postupka u smislu čl. 197 st. 1 ZKP-a, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Obrazloženje

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odedljenje K-Po1.br.43/11 od 22.07.2011. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 /jedne/ godine, a na osnovu čl. 66 Krivičnog zakona Jugoslavije okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa (sudijskog i tužilačkog) u trajanju od 5 godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Na osnovu čl. 355 tačka 2 ZKP-a okrivljena BB je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS. U odnosu na BB istom presudom je odlučeno da će o troškovima krivičnog postupka sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv označene presude žalbe su izjavili:

-Tužilac za organizovani kriminal, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni organ, ukine pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.43/11 od 22.07.2011. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a ukoliko utvrdi da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno preinači presudu u delu odluke o kazni i optuženom AA izrekne kaznu zatvora u dužem trajanju;

-branilac okrivljenog AA, adv. AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud donese presudu kojom se optužba odbija na osnovu čl. 354 tačka 3 ZKP-a ili optuženi oslobađa od optužbe na osnovu čl. 355 tačka 1 ili tačka 2 ZKP-a;

-branilac okrivljene BB, adv. BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenu BB oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS na osnovu odredbe čl. 355 st. 1 ZKP-a.

Branila okrivljene BB, adv. BA je dostavio i odgovor na žalbu TOK-a u kom je predložio da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbu TOK-a kao neosnovanu.

Tužilac za organizovani kriminal dostavio je podnesak Ktž.br.296/11 od 07.09.2011. godine u kome je predložio da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao neosnovanu uvaži žalbu TOK-a, preinači pobijanu presudu u oslobađajućem delu i okrivljenu BB oglasi krivom za izvršenje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS kao i u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog AA oglasi krivim za sve radnje kojima se dispozitivom optužnice stavljaju na teret a da ukoliko drugostepeni sud utvrdi da je činjenično stanje pravilno utvrđeno u prvostepenoj presudi, da optuženom AA preinači presudu u delu odluke o kazni i izrekne mu kaznu zatvora u dužem trajanju, a da žalbu branioca okrivljenog AA, adv. AB, odbije kao neosnovanu.

U podnesku TOK-a Ktž.br.296/11 od 28.09.2011. godine predloženo je da Apelacioni sud u Beogradu u sednici veća odbaci žalbu branioca okrivljene BB, adv. BA, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1.br.43/11 od 22.07.2011. godine, kao neblagovremenu, jer je žalba izjavljena posle zakonskog roka od 15 dana.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje je održao javnu sednicu veća na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga te stava Tužioca za organizovani kriminal u Beogradu, u pismenom podnesku, doneo odluku kao u izreci presude.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nalazi da je krivično gonjenje prema okrivljenom AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije i okrivljenoj BB, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS, apsolutno zastarelo.

Naime, optužnicom OJT-a u Beogradu – Specijalnog tužilaštva, sada Tužilaštva za organizovani kriminal, Kt.S.6/06 od 11.10.2006. godine, pored ostalih krivičnih dela, tačkom 10 deo II koja je precizirana 18.10.2010. godine i 09.11.2010. godine i koja je izmenjena na glavnom pretresu dana 30.11.2010. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret da je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika izvršio u okvirnom periodu od 28.05.2001. godine do 28.12.2001. godine. Prvostepeni sud kao razlog zbog kog prihvata vreme izvršenja krivičnog dela koje je označeno u optužnici u pobijanoj presudi navodi da se u konkretnom slučaju radi o trajnom krivičnom delu, kod koga je za utvrđivanje vremena kada je učinjeno bitan momenat prestanka protivpravnog stanja, u konkretnom slučaju je, po stavu prvostepenog suda to dan 28.12.2001. godine, zbog čega i apsolutna zastarelost nastupa po nalaženju prvostepenog suda 28.12.2011. godine.

Preciznije, dispozitivom optužnice okrivljenom AA je stavljeno na teret da je radnje krivičnog dela iz čl. 242 st. 1 KZRS izvršio u periodu od 28.05.2001. godine do 28.12.2001. godine, u nameri da onemogući upis OO u registar privrednih subjekata Privrednog suda u Beogradu kao lica ovlašćenog za zastupanje i istovremeno omogućio da OO3 ostane na dužnosti privremenog organa poslovođenja i zastupanja do njenog izbora za generalnog direktora PŠ u novom postupku i upisa u sudski registar lica ovlašćenih za zastupanje te organizacije.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije, za koje je okrivljenom AA napred navedenom optužnicom stavljeno na teret i zbog koga je prvostepenog presudom oglašen krivim, ne spada u grupu trajnih krivičnih dela. Naime, po nalaženju ovog suda iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da je radnjama okrivljenog AA proisteklo protivpravno stanje koje je trajalo određeno vreme kako to konstatuje i prvostepeni sud, ali navedeno protivpravno stanje je okončano nastupanjem posledice. Dakle, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika je dovršeno nastupanjem posledice.

U konkretnom slučaju posledica krivičnog dela koje je stavljeno na teret okr. AA ogleda se u težoj povredi prava drugog i to ošt. OO i pribavljanju drugom kakve koristi a iz spisa predmeta proizilazi da je korist pribavljena OO3. Shodno tome, iz činjeničnog opisa optužnice OJT-a u Beogradu – Specijalnog tužilaštva – sada tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S.6/06 proizilazi da je u konkretnom slučaju posledica koja se ogleda u šteti pričinjenoj OO nastupila poništajem odluke o imenovanju OO za generalnog direktora “Poštanske štedionice” i imenovanja OO3 za generalnog direktora “Poštanske štedionice”, odlukama Skupštine “Poštanske štedionice” od 08.08.2001. godine i 18.09.2001. godine.

Dakle kako ovaj sud nalazi da je krivično delo koje je okrivljenom AA stavljeno na teret dovršeno nastupanjem posledice a krajnji datum nastupanja posledice je 18.09.2001 godine, to je i krivično delo dovršeno sa tim datumom. Nije prihvatljiv stav optužbe koja kao dan izvršenja ovog krivičnog dela uzima 28.12.2001 godine, jer nije izvodljivo a i logički nije održivo da okrivljeni u nameri da onemogući upis OO u registar privrednih subjekata i da omogući istovremeno da OO3 ostane na dužnosti privremenog organa poslovođenja i zastupanja do njenog izbora za generalnog direktora PŠ, vrši radnju krivičnog dela i nakon nastupanja posledice koja je prema navodima optužnice obuhvaćena njegovom namerom, odnosno nakon poništaja odluke o imenovanju OO za generalnog direktora PŠ i imenovanja OO3 na to mesto. Dakle, prihvatanjem datuma 28.12.2001. godine, kao poslednjeg dana izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom AA stavljeno na teret, bio praktično prihvaćen stav da radnja krivičnog dela traje i nakon nastupanja posledice iako okrivljeni prema stavu optužbe navedene radnje preduzima upravo u nameri da posledica nastupi. Kako svako lice odgovara u granicama svog umišljaja ovaj sud nalazi da iz spisa predmeta i optužnice proizilazi da su umišljajem okr. AA obuhvaćene radnje koje je preduzeo do nastupanja posledice, zbog čega je ovaj sud izmenio činjenični opis optužnice nalazeći da je kriv. delo dovršeno 18.09.2001 godine, usaglašavajući ga sa činjeničnim stanjem, poštujući pritom identitet optužbe. Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu i datum 24.10.2001 godine, odnosno dan kada je OO3 upisana u registar privrednih subjekata kao lice ovlašćeno za zastupanje PŠ, ali je našao da se navedeni datum ne može smatrati datumom dovršenja krivičnog dela jer je upis u registar deklarativan, dok se svojstvo zakonskog zastupnika preduzeća stiče odlukom nadležnog organa u ovom slučaju Skupštine PŠ, što znači da je odluka o imenovanju direktora konstitutivne prirode. Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je preinačivši optužbu u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, našao da je krivično gonjenje prema okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije, apsolutno zastarelo.

Naime, odredbom čl. 242 st. 1 KZ RS propisano je – da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu, ili teže povredi drugog, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Odredbom čl. 95 st. 1 tačka 4 OKZ-a propisano je – da ako u ovom zakonu nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne 5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine.

Odredbom čl. 96 st. 6 istog zakona propisano je – da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te kako iz činjeničnog opisa predmetne optužnice Okružnog suda u Beogradu – Specijalno tužilaštvo, sasda Tužilaštvo za organizovani kriminal, proizilazi da je okrivljeni AA krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 242 st. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije izvršio u periodu od 28.05.2001. godine do 18.09.2001. godine, to je Apelacioni sud u Beogradu našao da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupila 18.09.2011. godine, usled čega je u odnosu na okrivljenog AA uvažavanjem žalbe njegovog branioca pobijana presuda preinačena i optužba prema okrivljenom za navedeno krivično delo odbijena.

Apelacioni sud u Beogradu takođe nalazi da je krivično gonjenje i prema okrivljenoj BB, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS, apsolutno zastarelo.

Naime, okrivljenoj BB je predmetnom optužnicom stavljeno na teret da je krivično delo kršenje zakona od strane sudije iz čl. 243 KZ RS izršila u periodu od 06.06.2001. godine do 24.10.2001. godine.
Međutim, čl. 243 KZ RS propisano je – da sudija ili sudija porotnik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu, donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Dakle, iz navedenog zakonskog propisa jasno proizilazi da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji u donošenju nezakonitog akta ili kršenju zakona na drugi način u sudskom postupku, odnosno proizilazi da je delo dovršeno u konkretnom slučaju donošenjem nezakonitog akta. Kako iz činjeničnog opisa optužnice proizilazi da je okrivljena BB, krivično delo koje joj je stavljeno na teret izvršila u periodu od 06.06.2001. godine do 05.10.2001. godine kada je i donela rešenje poslovni broj VI IPV I 287/2001 (II L-257/01), pa imajući u vidu da je ovo krivično delo dovršeno donošenjem nezakonitog akta, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je rok zastarelosti krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo u odnosu na okrivljenu BB počeo da teče danom donošenja navedenog rešenja a to je 05.10.2001. godine, kada je i krivično delo koje joj je stavljeno na teret dovršeno, te da se ne može prihvatiti stav optužbe da je krivično delo okrivljena vršila u periodu od 06.06.2001. godine do 24.10.2001. godine, jer je datum 24.10.2001. godine, dan kada je ekspedovano rešenje koje je doneto 05.10.2001. godine, te se navedeni datum ne može ceniti kao dan kada je krivično delo dovršeno, već kao što je napred navedeno, kao dan dovršenja krivičnog dela se može ceniti isključivo dan donošenja navedene odluke, a to je 05.10.2001. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, a kako je prema citiranoj zakonskoj odredbi čl. 243 propisano – da sudija ili sudija porotnik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina, a imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe čl. 95 st. 1 tačka 4 OKZ-a te odredbu čl. 96 tačka 6 OKZ-a, to je Apelacioni sud u Beogradu našao da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na okrivljenu BB nastupila 05.10.2011. godine, zbog čega je povodom izjavljenih žalbi Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljene BB, adv. BA, pobijana presuda preinačena i optužba prema okrivljenoj za navedeno krivično delo odbijena.

Imajući u vidu napred navedeno, to je u smislu odredbe čl. 197 st. 1 ZKP-a određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu svega napred iznetog doneo odluku kao u izreci, a na osnovu odredbe čl. 391 st. 1 ZKP-a.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Aleksandar Bagaš Slobodan Rašić