Tužilac je zahtevao da sud obaveže tuženog da mu preda u posed poslovni prostor, a ako se takav zahtev pokaže kao neosnovan, da mu naknadi štetu u određenom novčanom iznosu.
Ovim je tužilac istakao glavni eventualni tužbeni zahtev (član 188. st. 2. i 3. ZPP), ali je prvostepeni sud usvojio eventualni zahtev a da prethodno nije odlučio o glavnom zahtevu.
Kada je izvršeno ovakvo spajanje tužbenih zahteva sud za slučaj da usvoji glavni zahtev neće odlučivati o eventualnom nego samo ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut (glavni) nije osnovan.
Neosnovani glavni zahtev će sud izrekom presude odbiti, a o eventualnom zahtevu odlučiti istom presudom, bez obzira da li ga usvaja ili odbija.