Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Milića iz Lebana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Milića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 105/04, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu P. 412/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Privrednom sudu u Leskovcu da predu zme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

Obrazloženje

1. Nikola Milić iz Lebana je 1 2. jula 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pr ed Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 105/04, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu P. 412/11.
Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je podneo predl og za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nadležnom Trgovinskom sudu u Leskovcu; da je tuženik izjavio prigovor protiv rešenja kojim je od ređeno izvršenje i da je postupak nastavljen po pravilima parničnog postupka , pred Trgovinskim sudom u Leskovcu pod brojem P. 105/04; da je Privredni sud u Leskovcu doneo presudu P. 295/10 od 28. maja 2010. godine kojom je usvojio njegov tužbeni zahtev i obavezao tuženog da mu na ime duga i naknade štete isplati novčani iznos određen u navedenoj presudi, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospeća pa do konačne isplate, kao i da mu tuženi nadoknadi troškove parničnog postupka; da je Privredni apelacioni sud u Beogradu ukinuo navedenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da je pred prvostepenim sudom postupak prekinut, jer je nad tuženim, u međuvremenu, otvoren stečajni postupak.
Imajući u vidu navedeno, podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , jer smatra da je zbog neefikasnog postupanja Privrednog suda u Leskovcu dovedeno u pitanje da li će moći da naplati svoje potraživanje od tuženog, koji je sada u stečajnom postupku, a koje sa kamatom i troškovima postupka iznosi više od 20.000.000 dinara , pa predlaže da Ustavni sud naloži Republici Srbiji d a preuzme na sebe dug i isplati ga podnosiocu ustavne žalbe u celosti , sa zateznom kamatom od dana dospeća pa do kona čne isplate, kao i da mu naknadi troškove post upka.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Leskovcu P. 105/04, sada Privrednog suda u Leskovcu P. 412/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je , kao zakonski zastupnik izvršnog poverioca - PPP „Lebane komerc“ DOO iz Lebana, 17. oktobra 2003. godine protiv izvršnog dužnika „Agrag –Perper“ iz Bošnjaca podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje . Zaključkom I. 2445/03 od 29. oktobra 2003. godine naloženo je izvršnom poveriocu da dostavi sudu verodostojne isprave – račune, a zatim je rešenjem suda I. 2445/03 od 3. decembra 2003. godine o dređeno predloženo izvršenje .
Izvršni dužnik je 16. decembra 2003. godine izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o izvršenju koji je usvojen rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu Ipv. 7/04 od 21. januara 2004. godine, rešenje o izvršenju je stavljeno van snage , a postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga, odnosno kao po tužbi i predmet je zaveden u upisnik „ P“.
Parnični postupak je nastavljen pod brojem P. 105/04.
U toku postupka , do donošenja rešenja P. 105/04 o d 10. novembra 2006. godine, pred Trgovinskim sudom u Leskovcu je zakazano 12 ročišta za raspravu, koja su u najvećem broju i održana i na kojima je sproveden dokazni postup ak veštačenjem od strane veštaka ekonomsko–finansijske struke, ekonomske i poljoprivredne st ruke, koja je predložio tužilac, kao i konkretne veštake koji su obavili veštačenje. U odnosu na sva tri nalaza i mišljenja vešta ka, koja su dostavljena sudu i prosleđena parničnim strankama , tužilac je imao primedbe.
Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 105/04 od 10. novembra 2006. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stva ri, s obzirom na to da je tuženi „Agrar – Perper“ AD iz Bošnjaca prestao da postoji. Parnične stranke nisu tražile pismeni otpravak rešenja.
Podneskom od 17. novembra 2006. godine tužilac je tražio da sud nastavi prekinuti postupak i da pozove pravnog sledbenika tuženog „Agrar – Fruit“ AD iz Bošnjaca, da uzme učešće u parnici.
Postupak je nastavljen pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 44/07 između tužioca i novooznačenog tuženog , koji je osporio tužbeni zahtev . Na ročištima koja su održana pred sudom (12. januara, 9. februara, 14. marta i 6. juna 2007. godine) sproveden je dokazni postupak u kojem su stranke dostavile sudu svoje izjašnjenje u odnosu na obavljena veštačenja i nalaze i mišenja veštaka , a sud je, na predlog tužioca , odredio i novo finansijsko veštačenje od strane veštaka , koga je predložio tužilac. Međutim, predloženi veštak je vratio spise sudu, jer tužilac, u ostavljenom roku, nije preduj mio troškove veštačenja. Na predlog tužioca otkazana su ročišta od 11. aprila i 9. maja 2007. godine.
Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 44/07 od 10. oktobra 2007. godine odredio da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, iz razloga što parnične stranke nisu pristupile na zakazano ročište, iako su uredno obaveštene.
Punomoćnik tužioca je protiv navedenog rešenja podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje , koji je Trgovinski sud u Leskovcu usvojio na ročištu od 7. decembra 2007. godine i rešenje P. 44/04 od 10. oktobra 2007. godine stavio van snage.
Postupak je nastavljen pod brojem P. 1374/07.
Tokom daljeg postupka, do donošenja rešenja P. 1374/07 od 16. januara 2009. godine kojim je prekinut postupak, pred Trgovinskim sudom u Leskovcu je zakazano i održano devet ročišta za raspravu (11. januara, 23. januara,22. februara, 7. maja, 18. juna, 29. avgusta, 17. septembra, 31. oktobra, 19. novembra 2008. i 16. januara 2009. godine). Na navedenim ročištima raspravljalo se o nalazima i mišljenjima veštaka ekonomske i poljoprivredne struke, povodom veštačenja određenih na predlog tužioca, dopunama njihovih nalaza i mišljenja , primedbama stranaka na nalaze i mišljenja veštaka i sasluša ni su veštak finansijsko–ekonomske struke M. Đ. iz Leskovca i svedok N. S. iz Lebana.
Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 1374/2007 od 16. januara 2009. godine odredio prekid postupka u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je uvidom u Registar privrednih subjekata kod Agencij e za privredne registre, utvrđeno da tužilac - Preduzeće za proizvodnju i promet „Lebane komerc“ DOO iz Lebana više ne postoji, jer je brisano iz evidencije privrednih subjekata, usled sprovođenja postupka likvidacije.
T rgovinski sud u Leskovcu je na ročištu od 11. februara 2009. godine, po predlogu pravnog sledbenika tužioca, Nikole Milića iz Leskovca, odredio nastavak postupka koji je prekinut rešenjem P. 1347/2007 od 16. januara , i to tako što na mesto tužioca PPP „Lebane komerc“ DOO iz Lebana, koje je prestalo usled likvidacije, stupa pravni sledbenik ovog preduzeća, Nikola Milić iz Lebana. Postupak je nastavljen pod novim brojem P. 268/09.
Trgovinski sud u Leskovcu je 11. februara 2009. godine doneo i rešenje P. 268/09 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, s tim da se po pravnosnažnosti rešenj a, spisi predmeta dostave Opštinskom sudu u Lebanu, kao stvarno i mesno nadležnom. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da postupak koji se sada v odi u ovoj pravnoj stvari, pošto je preo stala imovina pravnog lica koje je likvidirano, pripala vlasniku Nikoli Miliću, koji nije ni pravno lice, ni preduzetnik, ni imalac radnje, radi se o sporu između pravnog i fizičkog lica, te je za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadležan, u smislu odredaba Zakona o sudovima, Opštinski sud u Lebanu. D alje je navedeno, da kako se sedišta i tužioca i tuženog nalaze na teritoriji koju pokriva Opštinski sud u Lebanu, to će sud i spise predmeta dostaviti navedenom sudu na dalju nadležnost, a kako su se stranke odrekle prava na žalbu, rešenje je postalo pravnosnažno.
Podnescima od 17. februara i 7. aprila 2009. godine punomoćnik tužioca je urgirao sudu da zakaže ročište i nastavi postupanje u predmetu .
Nakon pripremnog ročišta, koje j e održano 22. juna 2009. godine, Opštinski sud u Lebanu je doneo rešenje P. 219/09 od 22. juna 2009. godine kojim se oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca Nikole Milića iz Lebana, kao pravnog sledbenika PPP „Lebane komerc“ DOO iz Lebana, protiv tuženog AD „Agrar Fruit“ iz Bošnjaca i odredio da se spisi predmeta dostave Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja negativnog sukoba nadležnosti.
Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 117/09 od 9. jula 2009. godine odredio da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Trgovinski sud u Leskovcu. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno : da je odredbom člana 15. stav 2 Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podizanja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste, da se nadležnost ce ni prema okolnostima koje su postojale u momentu podnošenja tužbe i da se zasnovana nadležnost zadržava, bez obzira na kasniju izmenu ovih okolnosti .
Spisi predmeta su vraćeni Trgovinskom sudu u Leskovcu i postupak je nastavljen pod brojem P. 1171/09.
Tokom daljeg postupka, pred prvostepenim sudom je održano ročište od 2. decembra 2009. godine.
Nakon 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Privrednim sudom u Leskovcu, a predmetu je dodeljen novi broj P. 295/10.
Pred prvostepenim sudom su održana još tri ročišta od 13. januara, 27. aprila i 28. maja 2010. godine, na kojima je obavljeno novo veštačenje, na predlog tužioca, od strane veštaka poljoprivredne struke, saslušan je veštak i stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka.
Privredni sud u Leskovcu je, nakon rasprave od 28. maja 2010. godine, doneo presudu P. 295/10 kojom je, stavom prvi m izreke ukinuo u celosti rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Leskovcu I. 2445/03 od 3. decembra 2003. godine , stavom drugim je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti, pa do isplate, na ime duga za isplatu kupoprodajne cene , na ime naknade obične štete i na ime naknade izgubljene dobiti, kako je sve navedeno u izreci, a stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.
Pismeni otpravak navedene presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranka krajem juna i početkom jula 2010. godine.
Podneskom od 29. juna 2010. godine tužilac je tražio ispravku tehničke greške u prvostepenoj presudi.
Privredni sud u Leskovcu je doneo rešenje P. 295/10 od 9. jula 2010. godine kojim se vrši ispravka u obrazloženju presude Privrednog suda u Leskovcu P. 295/10 od 28. maja 2010. godine , kao što je navedeno.
Punomoćnik tuženog je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.
Privredni apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Pž. 12168/10 od 20. aprila 2011. godine ukinuo presudu Privrednog suda u Leskovcu P. 295/10 od 28. maja 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju ovom rešenja je, između ostalog, navedeno da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, da su razlozi navedeni u presudi nejasni i protivrečni izvedenim dokazima u spisima predmeta , zbog čega se pobijana presuda ne može ispitati.
Spisi predmeta su vraćeni Privrednom sudu u Leskovcu na ponovni postupak, a predmetu je dodeljen novi broj P. 412/11.
Privredni sud u Leskovcu, v.f. predsednika suda , je doneo rešenje VII Su. 27/2011-1 od 5. jula 2007. godine kojim je isključ en iz daljeg postupanja u predmetu P. 41 2/11 sudeći sudija, jer je konstatovano da učestvuje u radu pri sprovođenju stečajnog postupka nad tuženim AD „Agrar gruit“ iz Bošnjaca , u predmetu St. 91/ 10.
Privredni sud u Leskovcu je rešenjem P. 412/11 od 12. jula 2011. godine prek inuo postupak u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je nad tuženim AD „Agrar fruit“ iz Bošnjaca otvoren stečajni postupak. U rešenju je navedeno i da stranke mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
U spisi predmeta se ne na laze dostavnice o dostav i pismenog otpravka rešenja punomoćnicima stranaka.
Punomoćnik tužioca je 20. oktobra 2011. godine tražio fotokopiju rešenja o prekidu postupka P. 412/11 od 12. jula 2011. godine.
4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32 . stav 1.).
Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje , Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.
Kada je reč o dužini trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud je utvrdio: da je PPP „Lebane komerc“ DOO iz Lebana, pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe, 17. oktobra 2003. godine podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i da je sud rešenjem I. 2445/03 od 3. decembra 2003. godine odredio predloženo izvršenje , da je, po prigovoru izvršnog dužnika, Trgovinski sud u Leskovcu rešenjem Ipv. 7/04 od 21. januara 2004. godine stavio van snage rešenje kojim je određeno izvršenje i odredio da se postupak nastavlja po tužbi u parnici pod brojem P. 105/04. Do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi, ni nakon više od devet godina postupak nije okončan. Postupak je prekinut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu (P. 412/11 od 12. jula 2011. godine) , nakon skoro osam godina od pokretanja postupka, zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim.

Navedeno trajanje postupka , samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe stupio u parnicu 11. februara 2009. godine , kao pravni sledbenik tužioca PPP „ Lebane ko merc“ DOO iz Lebana, nakon likvidacije društva i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni u slovi da se trajanje postupka sagleda u celini, od momenta njegovog pokretanja.
Iako navedeno trajanje osporenog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.
Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je predmetni parnični postupak iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, odnosno određivanje veštačenja i dopunskih veštačenja od strane veštaka ekonomsko–finansijske, ekonomske i poljoprivredne struke, sasluša nje svedoka, da je tokom postupka tuženi prestao da postoji , pa je na njegovo mesto u parnicu stupio njegov pravni sledbenik, da je nakon toga nad tužiocem sproveden likvidacioni postupak, posle kojeg je podnosilac ustavne žalbe stupio u parnicu, kao pravni sledbenik tužioca PPP „Lebane komerc“ DOO iz Lebana, što sve ukazuje na relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se raspravljala; da podnosilac ustavne žalbe nije značajnije doprineo dužem trajanju postupka i da je imao legitima n interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak.
Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka ipak prevashodn o do prinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, Privredni sud u Leskovcu je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu presudom P. 295/10 od 28. maja 2010. gopdine, nakon šest i po godina od pokretanja postupka. Zatim je Privredni apelacioni sud u Beogradu rešenjem Pž. 12168/10 od 20. aprila 2011. godine ukinuo navedenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama i da su razlozi dati u presudi nejasni i protivrečni izvedenim dokazima u spisima predmeta, zbog čega se ni pobijana presuda ne može ispitati. Pored navedenog, Trgovinski sud u Leskovcu, nakon što se rešenjem P. 268/09 od 11. februara 2009. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, spise predmeta je prosledio Opštinskom sudu u Lebanu posle nekoliko meseci, u junu mesecu 2009. godine.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u u parničnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 105/04, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu P. 412/11.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio sada nadležnom Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak, kada se za to steknu zakonski uslovi, okončao u najkraćem roku, odlučujući kao u tački 2. izreke.
6. Ocenjujući zahtev podnosioca da Ustavni sud „naloži Republici Srbiji da preuzme na sebe dug i isplati ga podnosiocu ustavne žalbe u celosti, sa zateznom kamatom od dana dospeća pa do konačne isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka“, Ustavni sud je konstatovao da je reč o zahtevu za naknadu materijalne štete, pošto iznos tražene naknade odgovara iznosu potraživanja podnosioca u parničnom postupku. Ustavni sud je ocenio da parnični postupak još uvek nije okončan i da nema mesta odlučivanju o postavljenom zahtevu.
7 . Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević