Ugovor kojim je povređeno zakonsko pravo preče kupovine (pravo prekupa) spada u kategoriju nevažećih pravnih poslova - koji ne proizvode pravno dejstvo u odnosu na prekupca, a ne u kategoriju apsolutno ništavih pravnih poslova.
Zato pravo prekupa može biti povređeno samo punovažnim ugovorom o prodaji suvlasničkog dela nepokretnosti.
Izuzetak je rezervisan za ugovor koji nije zaključen u formi propisanoj Zakonom o prometu nepokretnosti, ako je nepokretnost predata kupcu u državinu (član 10. stav 4.).
Zakonsko pravo preče kupovine ostvaruje se pod uslovima iz člana 533. ZOO i člana 10. st. 1. i 3. navedenog Zakona o prometu nepokretnosti, tužbom kojom prekupac kumulativno zahteva poništaj - oglašavanje zaključenog ugovora o prodaji nepokretnosti nevažećim u odnosu na prekupca i ustupanje prodate stvari pod istim uslovima, uz polaganje iznosa u visini tržišne vrednosti nepokretnosti kod nadležnog suda istovremeno sa podnošenjem tužbe.
Tužilja, kao suvlasnik sporne nepokretnosti, ima zakonom ustanovljeno pravo preče kupovine u slučaju prodaje preostalog suvlasničkog dela sporne nepokretnosti.
Iako je zaključenjem ugovora o prodaji suvlasničkog udela prvotužene od 22.1.1999. godine njeno pravo prekupa povređeno, jer je prvotužena o nameravanoj prodaji nije obavestila, zahtev tužilje da se utvrdi da je ovaj ugovor o prodaji bio ništav u vreme njegovog zaključenja zbog povrede prava preče kupovine nije osnovan, jer tužilja nije uz taj zahtev kumulativno opredelila i zahtev da se sporni suvlasnički deo nepokretnosti proda njoj pod istim uslovima, niti je istovremeno sa podnošenjem tužbe položila kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti ove nepokretnosti u smislu člana 10. st. 1. i 3. navedenog Zakona o prometu nepokretnosti.
Suvlasnik kao titular zakonskog prava preče kupovine ovo pravo ostvaruje kada drugi suvlasnik proda svoj suvlasnički udeo, a da ga prethodno nije ponudio drugom suvlasniku, u smislu čl. 5. i 10. Zakona o prometu nepokretnosti.
U slučaju otuđenja nepokretnosti na drugi način zakonskog prava preče kupovine nema, pa tužilja neosnovano zahteva oglašavanje ugovora o poklonu suvlasničkog dela nepokretnosti koji je prvotužena naknadno učinila drugotuženoj nevažećim u odnosu na tužilju i ustupanje poklonjenog suvlasničkog udela tužilji.
S toga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.