Predmet tužbenog zahteva je tužiočevo potraživanje na ime neplaćenog dela cene za robu prodatu i isporučenu tuženom.Osnov tužiočevog potraživanje je cena za isporučenu robu tuženom po fakturama koje je tuženi delimično platio, a osnov tuženikovog osporavanja navedenog potraživanja je isticanje da je po profakturama izmirio ukupno dugovanu cenu za kupljenu robu.Prvostepeni sud je veštačenjem i izvođenjem drugih dokaza utvrdio da je tuženi prihvatio iznos cene robe koji je naveden u fakturama i koji je znatno veći u odnosu na iznos po profakturi, te je stoga dužan da tužiocu plati razliku između plaćenog iznosa po profakturi i iznosa koji je fakturom opredeljen kao cena preduzete robe.Prema stanovištu ovog suda, prvostepena odluka je doneta na osnovu nepotpuno i netačno utvrđenog činjeničnog stanja shodno članu 355. ZPP.Naime, u situaciji kada očigledno postoje profakture koje je sam tužilac kao prodavac istakao i fakture koje su naknadno sačinjene i koje po količini robe i vrsti robe odgovaraju profakturama, ali po cenama su značajno različiti onda je prvostepeni sud, imajući u vidu pravnu prirodu profakture kao ponude, bio dužan da utvrdi kada je tužilac tuženom dostavio profakturu kojom mu nudi da po označenoj ceni iz profakture kupi robu od tužioca i da li je bio ugovoren rok važenja navedene ponude, a ako isti nije bio ugovoren, da li je tužilac povukao ponudu ili je naknadno vremenski ograničio.Potom je od značaja da se utvrdi da li je tuženi uplatio profakturom označeni iznos u roku važenja profakture - ponude, pa ukoliko nije onda bi se dostava fakture tužioca smatrala zapravo novom ponudom sa značajno promenjenom cenom, i u toj situaciji sud bi morao da utvrdi da li je među strankama postignuta saglasnost o tako promenjenoj ceni po fakturi, odnosno da li je tuženi prihvatio istu ili je možda davanjem naloga banci za plaćanje konkludentnom radnjom prihvatio istu. Pri tom je značajno izvršiti uvid i ocenu dokumentacije koja je bila prateća dokumentacija uz nalog tuženog dat banci za plaćanje tužiocu, te utvrditi da li je u prilogu navedene dokumentacije, odnosno naloga data profaktura ili faktura tužioca od čega zavisi ocena da li je navedenim nalogom za plaćanje tuženi prihvatio novu fakturisanu cenu.Ukoliko profaktura nije plaćena u roku važnosti ponude, a nema dokaza o izričitoj ili konkludentnim radnjama prihvaćenoj novoj ponudi za cenu robe datoj fakturom tužioca, tada tužiocu pripada realna tržišna cena za isporučenu robu što se takođe u navedenoj situaciji mora pouzdano utvrditi u toku prvostepenog postupka.