Prema odredbi člana 101. stav 1. tačka 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 70, od 13.12.2001. godine), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje, potrebe poslodavca i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu. Odredbom člana 104. stav 1. propisano je, da otkaz ugovora o radu iz člana 101. stav 1 tačka 4, 6, i 7. poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, činjenicu da je tuženi saznao za učinjenu povredu radne obaveze 20.11.2001. godine po dobijanju dopisa od Gradskog javnog pravobranilaštva, da je drugostepena konačna disciplinska odluka doneta 12.04.2002. i da je protekao zakonski rok od tri meseca od dana saznanja za učinjenu povredu radne obaveze, da je zastarni rok istekao 20.02.2002. godine, to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.
Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog. da nije nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, da su osporene odluke zakonite, a time i odluka o prestanku radnog odnosa tužiocu., U. konkretnom slučaju se primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima, koji je važio u vreme vođenja disciplinskog postupka, koji u svojim odredbama od člana 56.63. reguliše disciplinsku odgovornost zaposlenih u državnim organima, ali nije bio predviđen rok zastarelosti pokretanja i vođenja disciplinskog postupka., U. tom slučaju se, prema odredbi člana 1. stav 3. pomenutog zakona. ima primeniti propis o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti, koja osim zakonom nisu posebno uređena, što je u konkretnom slučaju Zakon o radu ("Sl. glasnik RS" broj 70/01 od 13.12.2001. godine).