Verzija za štampu

Ako se iz odluke može zaključiti da je sud odlučio o ukupnim troškovima postupka, podnesak stranke kojim odluku pobija zbog toga što njen zahtev za naknadu parničnih troškova nije u celosti usvojen smatra se žalbom, iako odluka o troškovima ne sadrži odbijajući deo.Kada odluka o troškovima postupka sadrži samo deo kojim je usvojen zahtev za deo troškova, a ne sadrži i deo kojim je odbijen za deo troškova, u praksi su se pojavila dva mišljenja o pravnoj prirodi podneska stranke kojim pobija odluku o troškovima zbog toga što njen zahtev za naknadu troškova nije usvojen. Prema jednom mišljenju, podnesak stranke kojim pobija odluku o troškovima postupka zbog toga što njen zahtev za naknadu troškova nije u celini usvojen, a odluka ne sadrži odbijajući deo, smatra se predlogom da se donese dopunsko rešenje. Ovo mišljenje osnov nalazi u odredbi člana 338. stav 1. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP) prema kojoj pismeno izradjena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje i odredbi stava 3. istog člana kojom je normirano da izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari ili sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. Pošto pismeni sastav rešenja treba da sadrži uvod i izreku, a obrazloženje samo ako mora biti obrazloženo (član 345. stav 2. ZPP) i prema upućujućoj odredbi člana 347, po kojoj odredbe člana 328., 334. stav 2., člana 335. stav 2, člana 336. stav 2. i člana 337. do 342. shodnoće se primenjivati i na rešenja, proizlazi da treba analogno primeniti odredbe ZPP.a o dopunskoj presudi na dopunsko rešenje. Ako izreka ne sadrži i odluku o odbijanju dela zahteva, radi se o nepostojećoj odluci bez obzira na obrazloženje. Prema drugom mišljenju za koje se opredelila Zajednička sednica, podnesak se smatra žalbom iz sledećih razloga: članom 154. ZPP je propisano: "Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci i njenom umešaču naknadi troškove. Ako stranka delimično uspe u parnici, sud može sobzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj i umešaču srazmeran deo troškova. Sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje su protivna stranka i njen umešač imali ako protivna stranka nije uspela u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog toga dela nisu nastali posebni troškovi. Prema rezultatu dokazivanja sud će odlučiti da će troškove iz člana 153. stav 4. Zakona snositi jedna ili obe stranke ili će ti troškovi pasti na teret sredstava suda." Prema citiranoj zakonskoj odredbi rešenja o troškovima parničnog postupka, u pravilu, sadrži samo obavezu jedne stranke da protivnoj i umešaču naknadi odredjeni iznos troškova ili da svaka stranka snosi svoje troškove. Predpostavka je da je sud imao u vidu pri odlučivanju u celini zahtev o naknadi troškova stranke i da odluka o troškovima je ona o kojoj se sud izjasnio te nema potrebe da se posebno obrazlaže odbijajući deo, pa se podnesak stranke kojim pobija odluku o troškovima postupka zbog toga što njen zahtev za naknadu troškova nije u celini usvojen smatra žalbom po kojoj viši sud može pobijanu odluku preinačiti uzimajući u obzir troškove celog postupka obuhvaćene zahtevima stranaka. Ne radi se o nepostojećoj odluci za deo koji nije sadržan u izreci, već se smatra da je za taj deo zahtev odbijen, jer odredba člana 154. ZPP predstavlja posebnu odredbu u odnosu na odredbe koje su pomenute pri izlaganju o prvom mišljenju. Ako stranka delimično uspe u parnici i kada sud odluči da jedna stranka naknadi troškove drugoj i umešaču srazmeran deo troškova, izeka odluke o troškovima mora da sadrži pozitivnu razliku, imajući u vidu zahtev za naknadu troškova i jedne i druge stranke, koja dilema mora biti otklonjena u obrazloženju. Podnesak stranke će se smatrati predlogom da se donese dopunsko rešenje o troškovima samo kad je sud propustio da odluči o zahtevu stranke za naknadu parničnih troškova u celini ili ako se iz obrazloženja odluke o troškovima vidi da sud nije imao u vidu sve troškove sadržane u zahtevu stranke i zbog toga je propustio da odluči i o tom delu troškova.