Presudom prvostepenog suda odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan kojim su tražili da se prema tuženicima utvrdi da su nosioci prava zakupa na neodređeno vreme na stanovima.Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu pun. tužilaca i potvrdio je prvostepenu presudu.Iz spisa proizilazi da je prvotuženi vlasnik objekta u kojem se nalazi njegov poslovni prostor od 100 m2 koji je pretvoren u dve stambene jedinice i dodeljen tužiocima kao nosiocima stanarskog prava na neodređeno vreme pod uslovom da se isele kada prvotuženi bude odlučio da taj prostor vrati staroj nameni.U međuvremenu je na javnoj licitaciji prvotuženi oba stana kao poslovni prostor prodao drugotuženom pismenim overenim ugovorom o kupoprodaji u kome je regulisano da sa prodavca na kupca prelaze sva prava na celom objektu, a nakon toga je drugotuženi otkazao ugovor o zakupu oba stana tužiocima. Tužioci su tražili da se utvrdi da su nosioci prava zakupa na oba stana na neodređeno vreme.Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i našao da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan, jer se radi o tzv. uslovnom ugovoru o zakupu stana. Neosnovano je isticanje u žalbi da tužioci stanuju preko 20 godina u pomenutim stanovima i da se stanovanje pretvorilo u korišćenje stanova na neodređeno vreme.