Prema stanju u spisima, sporne katastarske parcele broj 4777 /1 i 4777/2 oduzete su od pravnih prethodnika tužilaca i formirana je ulica 1974. godine.
Utvrđeno je da nije izvršena potpuna niti delimična eksproprijacija navedenih parcela, te da ne postoji akt nadležnih organa o izuzimanju katastarskih parcela iz državine tužilaca, niti je tužiocima za oduzete parcele plaćena naknada.
Po oceni nižestepenih sudova, tužbeni zahtev tužilaca odnosi se na naknadu štete, pa je stoga njihovo potraživanje zastarelo u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, te je protekao i apsolutni rok zastarelosti potraživanja protekom roka od 10 godina od dana kada je šteta nastala, budući da su tužioci tužbu u ovom sporu podneli 1997. godine.
Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilaca ističe da je u pobijanim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega su obe nižestepene presude ukinute.
Naime, među strankama nije bilo sporno tokom postupka da su sporne katastarske parcele oduzete od pravnih prethodnika tužilaca te da je na jednom delu parcela tokom 1974. godine izgrađen put.
Pravilno prvostepeni sud konstatuje da je prema ranije važećem Zakonu o eksproprijaciji predviđeno da se određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost vrši u postupku pred nadležnim organom uprave putem zaključivanja sporazuma o naknadi između korisnika eksproprijacije i ranijeg vlasnika, te da se postupak pred sudom sprovodi samo u slučaju kada se ne postigne sporazum o naknadi pred nadležnim organom uprave.
Međutim, _Hlk71279294u konkretnom slučaju, nije doneto rešenje o eksproprijaciji niti o naknadi, već je izvršena faktička eksproprijacija katastarskih parcela tužilaca.
Stoga, pravni osnov potraživanja tužilaca nije naknada štete, već ss radi o faktičkoj eksproprijaciji nepokretnosti, za koju naknada nikada nije isplaćena _Hlk71279294.
Tužioci mogu tražiti od korisnika eksproprijacije naknadu koja bi inače bila isplaćena za navedeno zemljište po tada važećem Zakonu o eksproprijaciji, s obzirom na klasu, kulturu i položaj nepokretnosti, kao i ostale bitne elemente za određivanje njihove vrednosti.
Budući da se po oceni Vrhovnog suda na potraživanje tužilaca ne primenjuju odredbe o zastarelosti iz Zakona o obligacionim odnosima, te da nižestepeni sudovi zbog tako zauzetog pravnog stava nisu cenili ostale elemente bitne za određivanje naknade za oduzeto zemljište, to su obe nižestepene presude ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu radi dopune činjeničnog stanja u navedenom smislu, nakon čega će biti doneta pravilna odluka povodom tužbenog zahteva tužilaca.