Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević, zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovanke Stokić iz Kušiljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Jovanke Stokić i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 9/05, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Obrazloženje

1. Jovanka Stokić iz Kušiljeva podnela je 30. aprila 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku označenom u izreci. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnositeljka još 2004. godine podnela predlog za dozvolu izvršenja, radi isplate dugovane zarade i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prema navodima ustavne žalbe, navedeni izvršni postupak traje već pet godina i još uvek nije okončan, zbog čega se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je podnositeljki u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u ra­zum­nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje­govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Žabarima I. 9/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. marta 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Žabarima predlog za dozvolu izvršenja na osnovu izvršne presude tog suda P. 600/02 od 22. januara 2003. godine. Navedenom presudom obavezan je tuženi UTP „Vinogorje“ Žabari da na ime neisplaćenih zarada za period od 1. novembra 2001. godine do 31. decembra 2002. godine tužilji isplati iznos označen u presudi, sa pripadajućom kamatom, kao i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za taj period. Predloženo je da se izvršenje sprovede putem popisa, plenidbe i javne prodaje dužnikovih pokretnih stvari ili da se za navedeni iznos izvrši blokada računa dužnika kod Službe za platni promet-ekspozitura Žabari.

Postupajući sud je 11. marta 2004. godine doneo rešenje I. 39/04, kojim je usvojio predlog poverioca za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Izvršenje zakazano za 19. mart iste godine nije sprovedeno, jer su službene prostorije dužnika bile zaključane, a nakon toga je prekinut postupak izvršenja. U podnesku od 14. januara 2005. godine podnositeljka je navela da je došlo do vlasničke transformacije dužnika i predložila da se izvršenje nastavi, posle čega je sud doneo rešenje I. 9/05, kojim se određuje izvršenje blokadom računa dužnika kod Službe za platni promet-ekspozitura Žabari. Na zahtev suda, podnositeljka je 16. marta 2005. godine dostavila broj svog tekućeg računa, a sud je 3. novembra 2005. godine naložio nadležnom organu da sprovede izvršenje prenosom sredstava dužnika na označeni tekući račun poverioca. Podneskom od 16. marta 2006. godine podnositeljka je obavestila sud da je sprovedeno izvršenje za glavni dug, ali da nije isplaćena kamata za period od tri meseca, niti su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dužnik je 22. juna 2006. godine predao sudu potvrdu o nalogu za prenos iznosa preostale kamate na tekući račun poverioca. Na ročištu od 24. aprila 2007. godine dužnik je predao sudu rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih broj 181.12-2 od 11. januara 2007. godine, kojim se poslodavcu AD „Vinogorje“ Žabari utvrđuje pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za Jovanku Stokić, za period od 1. januara 2001. do 31. decembra 2003. godine. Istim rešenjem je utvrđeno da će, po prenosu sredstava iz budžeta Republike, Fond doneti rešenje o tome da se podnositeljki ustavne žalbe utvrđuje staž osiguranja za navedeni period. Podnositeljka nije osporila da je navedenim rešenjem utvrđena obaveza Fonda, ali je istakla da doprinosi još nisu uplaćeni, te je zbog toga ostala pri predlogu da dužnik izvrši svoju obavezu po izvršnoj presudi. Na ročištu održanom 26. jula 2007. godine ovlašćeno lice Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Požarevac je izjavilo da je postupak uplate doprinosa još u toku, a da je podnositeljka ustavne žalbe 17. novembra 2005. godine potpisala izjavu kojom se saglasila da se uplata doprinosa za sporni period izvrši na osnovicu koja je utvrđena Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika zaposlenih, kao i da pravo na penziju po osnovu uplaćenog staža osiguranja stiče najranije danom uplate doprinosa u skladu sa navedenim zakonom. Sud je u periodu od 15. avgusta 2007. godine do 22. januara 2008. godine zakazao četiri ročišta, od kojih su dva odložena na zahtev podnositeljke, a ostala dva - zbog nedostatka procesnih pretpostavki.

Republički fond za PIO zaposlenih je 28. januara 2008. godine dostavio sudu rešenje broj 181.3-5 3592/07 od 20. decembra 2007. godine, kojim se podnositeljki ustavne žalbe utvrđuje u staž osiguranja vreme provedeno na radu od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je 9. jula 2007. godine izvršen prenos sredstava iz budžeta, čime su se stekli uslovi da se podnositeljki vreme provedeno na radu, za koje je utvrđeno pravo na uplatu doprinosa, utvrdi u staž osiguranja. Podnositeljka je 3. decembra 2008. godine dostavila sudu podnesak u kome je istakla da joj navedeno rešenje nije dostavljeno i da njena izjava nije overena u sudu, pa je ona ne priznaje, niti bi se ona odrekla prava koje je ostvarila u sudskom postupku. Podnositeljka je takođe navela da je podnela žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za PIO zaposlenih broj 181.12-2 od 11. januara 2007. godine.

Sud je 23. marta 2009. godine doneo rešenje kojim se obustavlja postupak izvršenja po rešenju I. 39/04 od 11. marta 2004. godine, jer je isto u potpunosti sprovedeno. Podnositeljka ustavne žalbe je 3. aprila 2009. godine izjavila žalbu protiv rešenja I. 9/05 od 23. marta 2009. godine. Odlučujući o podnetoj žalbi kao o prigovoru, veće Opštinskog suda u Žabarima je isti odbilo kao neosnovan rešenjem Ipv. 1/09 od 5. avgusta 2009. godine. Podnositeljka je 14. oktobra 2009. godine podnela zahtev „za obnovu postupka“, navodeći da je rešenje o obustavi postupka doneto na osnovu ništavog rešenja Republičkog fonda za PIO zaposlenih, Filijala Požarevac.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 304. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme podnošenja predloga za dozvolu izvršenja, bilo je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen i da je odluka donesena po prigovoru pravnosnažna (član 8. st. 1. i 4.); da protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u postupku izvršenja i obezbeđenja nije dozvoljena revizija, niti ponavljanje postupka (član 9.).

Odredbom člana 1. Zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih („Službeni glasnik RS", broj 85/05) je propisano da se ovim zakonom uređuju uslovi, slučajevi, način i sredstva za finansiranje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje radi utvrđivanja staža osiguranja u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. godine za zaposlene za koje nije uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: doprinos).

Odredbama istog zakona takođe je propisano: da je Fond dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva, da se rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja poslodavcu, zaposlenom, licu iz člana 5. ovog zakona i ministarstvu nadležnom za poslove finansija, da pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta, o čemu ministarstvo nadležno za poslove finansija obaveštava ministarstvo nadležno za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fond, sa specifikacijom na koja se lica odnose preneta sredstva, da po uplati doprinosa, odnosno prenosu sredstava iz stava 3. ovog člana Fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, koje dostavlja podnosiocu zahteva, odnosno licu kome je utvrđen staž osiguranja (član 7. st. 1. do 4.); da se sredstva za uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom obezbeđuju u budžetu Republike, u okviru sredstava namenjenih transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da će Republika Srbija preuzeti potraživanja koja Fond ima prema poslodavcu iz člana 2. ovog zakona za iznos uplaćenih doprinosa u skladu sa zakonom (član 2. st. 1. i 2.); da se pravo na penziju, odnosno na uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja uplaćenog po ovom zakonu stiče najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom (član 9.); da se lica koja, uz pismenu saglasnost iz člana 4. stav 3. tačka 2) ovog zakona, odnosno po zahtevu iz člana 5. ovog zakona ostvare pravo na uplatu doprinosa, odriču prava da kod poslodavca, nadležnog suda i drugog nadležnog organa zahtevaju uplatu eventualne razlike doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i da se odredba stava 1. ovog člana odnosi i na pokrenute postupke kod suda, odnosno drugog nadležnog organa (član 12. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 10. marta 2004. godine pokrenula izvršni postupak, a da je isti pravnosnažno okončan 5. avgusta 2009. godine, donošenjem rešenja kojim se odbija prigovor podnositeljke o obustavljanju izvršnog postupka.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak trajao pet godina i pet meseci, što, samo po sebi, ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Ustavni sud je, međutim, pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, te je ispitivao njihov eventualni uticaj na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmetni izvršni postupak ne spada u složene postupke, a da isplata dugovane zarade i uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nesumnjivo ukazuju na značaj istaknutog prava za podnositeljku. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da njeno propuštanje da navede sve podatke nužne za sprovođenje prinudne naplate duga i zahtev za odlaganje dva ročišta nisu u većoj meri doprineli produžavanju trajanja predmetnog izvršnog postupka. Takođe, Ustavni sud konstatuje da za period neaktivnosti koji je protekao do vlasničke transformacije dužnika, u kome nije bilo moguće sprovesti izvršenje, ne mogu biti odgovorni ni podnositeljka, niti sud.

Ocenjujući postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se određeno izvršenje sprovelo u razumnom roku. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je novčano potraživanje podnositeljke izmireno tek nakon dve godine i tri meseca od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja, a da je narednih godinu dana sud pokušavao da od nadležnog fonda pribavi podatak o tome da li su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, po oceni Ustavnog suda, dužnik više nije bio u obavezi da uplati podnositeljki doprinose za sporni period, jer je Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, Republika Srbija preuzela obavezu prema zaposlenima za koje poslodavci nisu uplaćivali doprinose obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Iz toga sledi da je, potpisujući saglasnost da prihvata uplatu doprinosa u skladu sa odredbama navedenog Zakona, podnositeljka prihvatila i promenu subjekta te obaveze, te nije mogla osnovano očekivati da navedeno potraživanje namiri od dužnika. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da je sud bio dužan da obustavi izvršni postupak odmah po saznanju da je Republika Srbija postala zakonski sukcesor dela dužnikove obaveze koji se odnosi na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Umesto toga, sud je pokušavao da utvrdi da li su podnositeljki ustavne žalbe uplaćeni sporni doprinosi, davanjem naloga Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da se o tome izjasni, čime je doprineo da predmetni postupak traje duže nego što je trebalo.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Takva odluka je doneta u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, s obzirom da podnositeljka nije zahtevala pravično zadovoljenje u vidu naknade nematerijalne štete.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević