Tužilac tužbom. traži da se utvrdi da je osnovano njegovo potraživanje koje ima prema tuženoj, a na osnovu akcijskog kapitala čija vrednost iznosi 119.750, 09 dinara.
Dakle, tužilac je bio akcionar S.B, iz S.M. Nad ovom bankom otvoren je postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u S.M. nakon što je prethodno obustavljen postupak likvidacije rešenjem istog suda.
Tužilac je prijavio svoje potraživanje stečajnom veću, a stečajno veće je, nakon izjašnjenja stečajnog upravnika osporilo potraživanje tužioca.
Osnovno pitanje koje se postavilo u ovoj parnici je da li tužilac kao akcionar firme, odnosno banke u stečaju ima status stečajnog poverioca i da li može da potražuje vrednost akcijskog kapitala koji poseduje u tom društvu.
Zakonodavac je tu bio jasan kada je u pitanju stečaj nad firmom odnosno bankom.
Naime, akcionar firme odnosno banke u stečaju nema obligaciono pravno potraživanje prema pravnom licu čiji je on akcionar, a po osnovu vrednosti akcijskog kapitala koji poseduje u tom pravnom licu.
Prava akcionara, po osnovu vlasništva na akcijama, određena su kako Zakonom o preduzećima tako i Zakonom o hartijama od vrednosti.
Zakon o preduzećima određuje prava akcionara članom 221. (pravo glasa), članom 229. (raspodela dobiti - deoba dividendi) i članom 323. (podela likvidacione mase).
Ta ista prava definisana su i članom 23. Zakona o hartijama od vrednosti.
Polazeći od ovako zakonom definisanih prava akcionara po osnovu akcijskog kapitala, a imajući u vidu da je nad tuženim otvoren postupak stečaja, onda se mora imati u vidu i definicija pojma Akcionarskog društva koja je određena članom 187. Zakona o preduzećima.
Prema toj definiciji Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.
Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva.
S druge strane članom 55. st. 2. istog zakona je propisano da osnivači, članovi i akcionari srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama učestvuju u upravljanju preduzećem, deobi dobiti i snošenju rizika poslovanja, ako, u skladu sa ovim zakonom nije drukčije određeno osnivačkim aktom odnosno statutom preduzeća.
Taj rizik poslovanja, podrazumeva, kada se otvori postupak stečaja, da akcionar firme u stečaju postaje dužnik u odnosu na stečajnog poverioca i to u visini svog akcijskog kapitala koji ima u firmi nad kojom je otvoren postupak stečaja, odnosno u ovom slučaju u banci nad kojom je otvoren postupak stečaja.
Stoga, kako tužilac od tužene traži da se utvrdi celokupna vrednost akcijskog kapitala po osnovu vrednosti akcija koje tužilac poseduje kod tuženog, a to pravo zakonom mu nije priznato u slučaju Potraživanje akcionara stečajnog dužnika na ime akcionarskog kapitala prema dužniku (član 55. st. 2, 187, 221, 229. i 323.