Kako se vidi iz upravnih spisa, zaključkom prvostepenog organa u ovoj upravnoj stvari je određeno veštačenje preko veštaka građevinske struke, sa nalogom veštaku bliže datim u samom zaključku.
Odredbom člana 220. Zakona o opštem upravnom postupku je predviđeno da se zaključkom odluči o pitanjima koja se tiču postupka, a stavom 2., je predviđeno da se zaključkom odlučuje i o onim pitanjima koja se kao sporedne pojave u vezi sa sprovođenjem postupka koja se ne rešavaju rešenjem.
Odredbom člana 222. istog zakona je predviđeno da se protiv zaključka može izjaviti žalba samo kada je to zakonom izričito predviđeno, a takav zaključak mora biti obrazložen i sadržavati uputstvo o žalbi.
Po oceni Vrhovnog suda Srbije, donošenjem zaključka o određivanju veštačenja prvostepeni organ nije odlučivao o nekom pravu ili obavezi tužioca, pa kako ovaj zaključak za stranku nema karakter rešavanja u upravnoj stvari već upravljanja postupkom, i kako posebna žalba protiv ovog zaključka nije predviđena, to je tuženi organ bio u obavezi da žalbu odbaci kao nedozvoljenu, ali time što je meritorno odlučio u ovoj upravnoj stvari i žalbu odbio kao neosnovanu, nije povređen zakon na štetu tužioca.