Nostrifikaciju i ekvivalenciju obrazovanih isprava-diplome o završenom fakultetu, nadležno ministarstvo županije-kantona ne može izvršiti pravno valjano bez pribavljenog mišljenja nadležnog fakultetskog veća. Isto tako nadležno federalno ministarstvo pravde ne može valjano priznati podnosiocu zahteva pravosudni ispit položen po propisima druge države sa kojom Federacije Bosne i Hercegovine nema zaključen sporazum kojim bi bio propisan reciprocitet u priznavanju tog ispita, pa se na osnovu obrazovnih isprava drugih država sa takvim nedostatcima ne mogu u Federaciji ostvariti prava koja iz njih inače proizilaze.
| Sud: | Datum: 12.04.2001 | Broj: U.1174/00 | |
| Abstrakt: | |||
Naime, prema odredbi člana 10. stav 2. Zakona o nostrifikaciji i ekvivalenciji obrazovnih isprava Županije-Posavske („Službeno glasilo Županije-Posavske“, broj 7/98) donesenog u skladu sa članom 4. poglavlja III Ustava Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine federacije BiH“, broj 1/94) - ekvivalenciju obrazovnih isprava o završenom višem odnosno visokom obrazovanju te o delovima toga obrazovanja obavlja Ministarstvo prosvete, znanosti, kulture i sporta Županije-Kantona uz obavezu pribavljanja mišljenja nadležnog Fakultetskog veća.U konkretnom slučaju rešenje o nostrifikaciji i ekvivalenciji obrazovnih isprava, kojim je nostrificijana diploma tužiteljice o završenom Pravnom fakultetu u Z. - Republika H., donelo je Ministarstvo prosvete, znanosti, kulture i sporta Županije Posavske u O. dana 06. 10. 1999. godine, ali nije prethodno pribavilo mišljenje nadležnog Fakultetskog veća na što ga je obavezivala odredba člana 10. stav 2. Zakona o nostrifikaciji i ekvivalenciji obrazovnih isprava Županije Posavske, što su upravni organi utvrdili uvidom u to rešenje, pa su pravilno zaključili da navedeno rešenje nije pravno valjano.Što se tiče nostrifikacije uverenja o položenom pravosudnom ispitu izdatom dana 29. 06. 1999. godine od Ministarstva pravosuđa R. H., prema kojem je S. H. položila pravosudni ispit u Z. dana 13. 09. 1997. godine, tužiteljica je dostavila uverenje Federalnog ministarstva pravde S. od 29. 09. 1999. godine, prema kojem, uverenje Ministarstva pravosuđa R. H., da je S. H, položila pravosudni ispit ima istu dokaznu snagu na teritoriji Bosne i Hercegovine.Međutim, organi uprave u svojim rešenjima smatraju da ovakvim uverenjem Federalnog ministarstva pravde S. nije nostrificirano uverenje Ministarstva pravosuđa R. H. da je tužiteljica položila pravosudni ispit u Zagrebu dana 13. 09. 1997. godine, što i ovaj sud smatra pravilnim stavom, jer se ne radi o nostrifikaciji uverenje o položenom pravosudnom ispitu. Odredbom člana 26. stav 2. Zakona o pravosudnom ispitu („Službene novine F BiH“, broj 2/95 i 35/98) propisano je da o priznavanju pravosudnog ispita položenog po propisima drugih zemalja odlučuje Federalno ministarstvo pravde, rukovodeći se načelom reciprociteta, pa kako do danas nije donesen sporazum između R. H. i Bosne i Hercegovine odnosno Federacije Bosne i Hercegovine kojim bi bio propisan reciprocitet za priznavanje pravosudnog ispita, to tužiteljica nije ni mogla nostrificirati uverenje o pravosudnom ispitu položenom u Republici H.Iz izloženog proizilazi da tužiteljica nije dostavila nostrificiranu diplomu Pravnog fakulteta u Z., kao ni nostrificirano uverenje o položenom pravosudnom ispitu u Z., pa su organi uprave pravilnom primenom materijalnog prava odbili njen zahtev za upis u imenik advokata BiH.