Pobijanom presudom prvostepenog suda u stavu I izreke, odbijen je prigovor tuženog, pa je rešenje o izvršenju tog suda Iv. br. 9.655/03 od 08.01.2004. godine, održano na snazi u celini. U stavu 2.izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu iznos od 23.586.08 dinara na ime parničnih troškova, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude pod pretljom prinudnog izvršenja.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe čl. 365. ZPP, Viši trgovinski sud u Beogradu nalazi da je žalba tuženog osnovana.
Pre svega treba poći od pravnog osnova za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Pravni osnov za donošenje tog rešenja temelji se u odredbi čl. 22. Zakona o izvršnom postupku.
Izvršenje na osnovu verodostojne isprave predstavlja izuzetak od pravila da se izvršni postupak sprovodi na osnovu sudskih odluka, odnosno odluka drugih organa, koje su podobne za prinudu izvršenja putem suda. Zbog toga se izvršenje na osnovu verodostojne isprave razlikuje od redovnog izvršnog postupka po pravilima postupka koja se primenjuju povodom prigovora protiv takvog rešenja.
Pravila tog postupka su celovito uređenja odredbom čl. 54. Zakona o izvršnom postupku. Sadržina te zakonske odredbe opredeljuje i postupak suda povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sadrži dve odluke suda. Prva je obavezujuća odluka, kojom se nalaže dužniku da u zakonskom roku namiri potraživanje poverioca, a druga izvršna, kojom se određuje izvršenje radi ostvarenja tog potraživanja prinudnim putem.
Zato se rešenje na osnovu verodostojne isprave može pobijati u celini, ili samo u delu u kome je dužnik obavezan na namirenje potraživalja, odnosno u delu kojim je određeno izvršenje. U zavisnosti od toga, da li se prigovorom pobija rešenje u celosti ili delimično, razlikuju se i odluke koje sud donosi povodom takvih prigovora.
Kada se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u odnosu na obavezujuću odluku, izvršni sud će staviti van snage rešenje u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje, dok će se u odnosu na obavezujući deo odluke postupak nastaviti pred parničnim sudom, kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ta odluka izvršnog suda temelji se na odredbi čl. 54. Zakona o izvršnom postupku.
Dakle, u takvoj pravnoj situaciji, odluka o prigovoru se donosi primenom različitih sudskih postupaka u zavisnosti od toga po kom delu odluke rešenja o izvršenju se rešava. Jedan postupak se tiče rešenja o izvršenju izvršne odluke i on se odvija pred izvršnim sudom po pravilima izvršnog postupka. Drugi postupak se tiče osnovanosti potraživanja čije je ispunjenje naloženo dužnika obavezujućom odlukom rešenja o izvršenju i on se sprovodi pred parničnim sudom po pravilima parničnog postupka. Primena parničnog postupka je uslovljena pravnom prirodom obavezujućeg dela odluke rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ta odluka ima karakter platnog naloga. Zato u slučaju prigovora i taj leo predloga za izvršenje dobija karakter mandantne tužbe po kojoj se postupak vodi pred parničnim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga.
U konkretnom slučaju po uložečom prigovoru dužnika - sada tuženog doneto je rešenje o stavlh!nju van snage pobijanog rešenja u delu kojim je određeno izvršenje, ukinute su sprovedene radnje i predmet preveden u parnicu.
Kako treba da glasi izreka presude, predvdiđeno je odredbom čl. 451. st. 4. ZPP. U odluci o glavnoj stvari sud će odlučmti da li se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida.
U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je u stavu I izreke, odbio prigovor tuženog i rešenje o izvršenju tog suda održao na snazi u celini.
Pre svega, ovakvo postupanje je suprotno sadržini odredbe mz čl. 451. st. 4. ZPP. U ovoj vrsti spora unošenje u izreku da se odbija prigovor tuženog je suvišno i nepotrebno. Sa druge strane, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ne može se održati na snazi u celini, kada je prethodno već doneto rešenje prvostepenog suda o stavljanju van snage pobijanog rešenja u delu u kome je određeno izvršenje, ukinute sprovedene radnje i predmet je preveden u parniiu. Prema tome, pravično bi izreka prvostepene presude trebala da glasi da se održava na snazi rešenje o izvršenju na osnovu perodostojne isprave u obavezujućem delu u celini.
Stoga po oceni drugostepenog suda, prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz čl. 354. st. 1. tač. 14. ZPP, jer je izreka presude nerazumljiva.