Kada je (kao u konkretnom slučaju) smrt oštećenog, povređenog u saobraćajnoj nezgodi, posledica nepružanja pomoći od strane okrivljenog koji je prouzrokovao tu nezgodu, radnje okrivljenog sadrže obeležja osnovnog . čl. 181. st. 3. . (a ne teškog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 186. stav 5.) i težeg krivičnog dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 185. stav 2. KZ SR BiH. Neosnovan je žalbeni navod javnog tužioca da je prvostepeni sud povredio krivični zakon u korist okrivljenog, time što je smrt oštećene vezao samo za krivično delo Nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, a ne i za krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja.
Naime, kod krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom, ta posledica (kao i posledica uopšte u krivično pravnom smislu) može biti kvalifikatorna okolnost zbog koje osnovno delo prerasta u teže, samo kada je ona u neposrednoj uzročnoj vezi sa radnjom učinioca, s tim da je obuhvaćena njegovim nehatom., U.konkretnom slučaju je utvrđeno da je smrt oštećene, koja je teško telesno povređena u saobraćajnoj nezgodi koju je okrivljeni prouzrokovao nepropisnim upravljanjem motornim vozilom, posledica nepružanja blagovremene lekarske pomoći zbog toga što je okrivljeni propustio da oštećenu svojim vozilom prevuče u zdravstvenu ustanovu.
Prema tome, okrivljeni je kršenjem saobraćajnih propisa u vožnji prouzrokovao teško telesno povređivanje oštećene, dok je njena smrt posledica nepružanja pomoći od strane okrivljenog.
Sa stanovišta pravilno shvaćenog pitanja uzročnosti u krivično. pravnom smislu, to znači da se smrt oštećene jedino može vezati za drugu radnju okrivljenog . nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Zbog toga, ta posledica kao teža u opisima oba krivična dela (član 186. stav 5. i čl. 185. st. 2.), može u konkretnom slučaju biti obeležje samo onog od njih član 185. stav 2. KZ SR BiH čijom radnjom je neposredno prouzrokovana.