Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pravni osnov ovog spora kupoprodaja stvari sa pravnim nedostatkom, za koje odgovara prodavac na osnovu čl. 508. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema ovim odredbama prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom. Odgovornost za pravne nedostatke prestavlja dužnost prodavca da obezbedi kupcu kao sticaocu puno i od trećih lica neometano korišćenje prava koje je prodavac ugovorom preneo na kupca, pri čemu je bez uticaja da li je prodavac znao ili nije znao za postojanje pravnih nedostataka.Kako je u konkretnom slučaju vozilo oduzeto od tužioca ugovor o kupoprodaji vozila se u smislu čl. 510. s t. 1. ZOO, raskida po samom zakonu i tužilac na osnovu čl. 510. st. 3. ZOO, ima pravo na naknadu pretrpljene štete pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je bez značaja na pravo tužioca da li je znao i mogao znati da auto ima pravne nedostatke, s obzirom na to da primenom čl. 510. st. 4. ZOO, tužilac ne bi imao pravo na naknadu štete, ali bi imao pravo na vraćanje cene, što je u ovom postupku i tražio.Dejstvo raskida ugovora propisano je čl. 132. st. 2. ZOO, na osnovu koga ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično ima pravo da joj se vrati ono što je dala sa kamatom od dana kada je isplatu primila, što je propisano st. 5. istog člana Zakona.Kako je tužilac od tuženog kupio vozilo po ceni od 11.500 DM, a tužilac je usled oduzimanja spornog vozila obeštetio svoga kupca, pa je samim tim ugovor tužioca i tuženog po samom zakonu raskinut, tužilac ima pravo na povraćaj dinarske protivvrednosti isplaćene kupoprodajne cene u smislu čl. 394. i čl. 395. ZOO.Pravilna je i odluka nižestepenih sudova o kamati,jer je tužiocu dosuđena domicilna kamata na iznos od 11.500 DM, do 31.12.2001. godine, do kada je nemačka marka važila kao zakonito sredstvo plaćanja u SR Nemačkoj, a od tog datuma odgovarajuću kamatu na iznos od 5.750 evra, a sve u dinarskoj protivvrednosti od dana podnošenja tužbe do isplate.