Rešenjem Opštinskog suda odbačena je tužba tužioca kao preuranjena a drugostepeni sud je odlučujući po žalbi presudom preinačio rešenje o odbačaju tužbe i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.
Odlučujući po izjavljenoj reviziji tužioca, Vrhovni sud je ukinuo i presudu Okružnog suda i rešenje Opštinskog suda i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Zakon o parničnom postupku predviđa mogućnost odbačaja tužbe ako je nju podnelo lice koje ne može biti stranka u postupku, a taj nedostatak nije otklonjen (član 83. Zakona o parničnom postupku), ako je tužba nerazumljiva i ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, a nedostaci nisu otklonjeni (čl. 106. i 109. Zakona o parničnom postupku), ako stranka nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje (član 180. Zakona o parničnom postupku), a posebni zakoni mogu predviđati rok u kome se tužba može podneti pa je neblagovremena ako je podneta po proteku roka ili ako nisu ispunjeni uslovi za sudsku zaštitu može biti odbačena kao nedozvoljena. Međutim, Zakon o parničnom postupku ne predviđa mogućnost da se tužba odbaci kao preuranjena. Ako je zahtev preuranjen, o tome se meritorno odlučuje. Ako je postavljeni tužbeni zahtev tužioca preuranjen, onda je prvostepeni sud mogao samo da takav zahtev odbije presudom a ne rešenjem. kako je to pogrešno učinjeno i čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. Zakona o parničnom postupku kako se to osnovano ukazuje u žalbi i reviziji. Kada se odbije tužbeni zahtev kao preuranjen. tužilac je može ponovo podneti. nema presuđene stvari, jer su nastupanjem uslova za podnošenje tužbe prestali razlozi zbog kojih je zahtev odbijen.
Odlučujući po žalbi na rešenje drugostepeni sud je mogao da donese samo odluku predviđenu članom 380. stav 1. tač. 1, 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, ali u svakom slučaju odluka drugostepenog suda je takođe morala da bude doneta u formi rešenja bez obzira da li se žalba odbija ili se uvažava i preinačava prvostepena odluka. Drugostepeni sud nije mogao presudom da odluči o rešenju jer je presudom mogao da preinači samo prvostepenu presudu kako to proizlazi iz člana 373. Zakona o parničnom postupku a ne i prvostepeno rešenje. I obzirom na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, Vrhovni sud je primenom člana 394. stav 1. Zakona o parničnom postupku ukinuo obe odluke i predmet vratio na ponovni postupak i presuđenje."