U odnosu na utuženo potraživanje istaknut je prigovor zastarelosti istog. Prvostepeni sud je ceneći istaknuti prigovor zastarelosti utuženog potraživanja obračunate kamate našao da je potraživanje zastarelo, jer je našao da nije došlo do priznanja duga od strane tuženog, a time i prekida zastarevanja, potraživanja koja saglasno čl. 107. st. 1. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju zastareva u zastarnom roku od jedne godine.
Prvostepeni sud je utvrdio da tužilac nije uputio pisani zahtev tuženom kao poziv za izvršenje isplate duga po osnovu obračunate kamate, te da su pregovori u vezi duga vođeni između predstavnika stranaka u toku trajanja sudskog postupka, odnosno posle podnošenja ove tužbe.
Dalje je prvostepeni sud izveo zaključak da zahtev za isplatu obračunate zatezne kamate zbog docnje u plaćanju cene prevoza ima prirodu zahteva za naknadu štete zbog povrede ugovorne obaveze, da ovo potraživanje prema čl. 376. st. 3. ZOO, zastareva u istom roku kad i pravo naplate cene prevoza, dakle u roku predviđenom Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, od jedne godine, pa je zahtev za isplatu kamate sa sporednostima odbio jer je do dana podnošenja tužbe zastarni rok protekao.
Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da se na potraživanje zatezne kamate primenjuje zastarni rok saglasno čl. 376. st. 3. ZOO, prema kojem potraživanje naknade štete, nastalo povodom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.
Na potraživanje zatezne kamate ima se primeniti zastarni rok iz člana 372. ZOO koji se odnosi na povremena potraživanja, kakvo je i potraživanje kamata. Naime, u smislu čl. 369. ZOO, kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.
Ova odredba može se primeniti samo u slučaju kada je glavno potraživanje zastarelo, saglasno čemu, kad zastari glavno potraživanje zastarela su i sporedna potraživanja. U drugim slučajevima prestanka glavne obaveze, na potraživanje kamate ima se primeniti zastarni rok iz čl. 372. st. 1. ZOO, prema kojoj odredbi potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima kojima s iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
Zbog pogrešne primene materijalnog prava, odnosno zbog pogrešno primenjenog roka zastarelosti u odnosu na potraživanje kamate, prvostepeni sud je izveo pogrešan zaključak da je potraživanje zastarelo.
Kako je prvostepenom presudom utvrđeno da je tužba podneta 05. 3.2002. godine, a da je dug po najstarijem računu iz 1999. godine pod brojem 501 dospeo 01.05.1999. godine, posle kog dana je poverilac mogao zahtevati i isplatu kamate zbog zadocnjenja u plaćanju glavne obaveze, proizlazi da zastarni rok iz člana 372. st. 1. ZOO, od tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja, nije protekao, te da potraživanje nije zastarelo.