Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Veselina Ristića iz Medveđe, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

ODLUKU

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Veselina Ristića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 123/09 od 12. marta 2009. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Veselina Ristića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Somboru P. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine.

Obrazloženje

1. Veselin Ristić iz Medveđe je 8. juna 2009. godine preko punomoćnika, advokata Dušana Stamenkovića iz Lebana, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Somboru P. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 123/09 od 12. marta 2009. godine.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim aktima povređeno njegovo pravo nasleđivanja iz člana 59. stav 1. Ustava. Ističe se da su sudovi u predmetnom parničnom postupku odlučivali o tužbenom zahtevu radi poništaja braka o kome je „već pravosnažno presuđeno“, a imajući u vidu da je Okružni sud u Somboru presudom Gž. 304/05 od 1. juna 2006. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Somboru P. 304/05 od 30. marta 2006. godine i odbacio tužbu podnetu protiv podnosioca ustavne žalbe. S obzirom na izneto, podnosilac ustavne žalbe smatra da je Vrhovni sud Srbije u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti prevideo „bitnu povredu odredbe člana 361. stav 2. tačka 10) ZPP“ i time povredio njegovo pravo zajemčeno Ustavom. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i „da odredi uklanjanje štetnih posledica tako što će se država obavezati da podnosiocu ustavne žalbe naknadi štetu u protivvrednosti ¼ stana koji je predmet nasleđivanja i koji predstavlja nužni nasledni deo podnosioca“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Polazeći od odredbe člana 170. Ustava, kao i prirode postupka povodom izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti i prava o kojima se u tom postupku odlučuje, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije može biti poseban predmet osporavanja u postupku po ustavnoj žalbi. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 123/09 od 12. marta 2009. godine primio 11. maja 2009. godine, a da je ustavnu žalbu podneo 8. juna 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na osporeno rešenje blagovremena, jer je izjavljena u roku propisanom odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom na navedeno, Sud je zaključio da su ispunjene pretpostavke za odlučivanje da li je u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na koje se u žalbi pozvao.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Sabina Bjelobaba iz Subotice je 24. decembra 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Somboru tužbu protiv Veselina Ristića (ovde podnosioca ustavne žalbe). Predmet tužbenog zahteva je bio poništaj braka, koji je zaključen 15. januara 2005. godine u Somboru između podnosioca ustavne žalbe i tužiljine majke, sada pok. Jelene Asodi. Opštinski sud u Somboru je doneo osporenu presudu P. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev i poništio brak između navedenih lica. Podnosilac ustavne žalbe je 16. maja 2008. godine podneo žalbu protiv prvostepene presude. Okružni sud u Somboru je doneo osporenu presudu Gž. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
Podnosilac ustavne žalbe je 3. oktobra 2008. godine podneo Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Somboru P. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine. Republičko javno tužilaštvo je aktom GT-I- 2034/08 od 6. novembra 2008. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda, iz razloga propisanih odredbom člana 227. stav 2. Porodičnog zakona. Nakon prijema navedenog obaveštenja, podnosilac ustavne žalbe je 8. decembra 2008. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda, zbog bitne povrede odredbe člana 361. stav 2. tačka 10) Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je doneo osporeno rešenje Sgzz. 123/09 od 12. marta 2009. godine, kojim je odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluka protiv kojih se po zakonu ne može podneti i da se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) navedenog Zakona.
5. Odredbom člana 59. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom.
Odredbama Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koje se odnose na postupak povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, je propisano: da o zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 415.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418); da kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva i da ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, 410. i 411. ovog zakona (član 421. st. 1. i 2.).
Ostalim odredbama ZPP koje su od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari je propisano: da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 361. stav 2. tačka 5)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401.), nije učinio prvostepeni sud (član 404.).
Odredbom člana 227. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) je propisano da se pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.
6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 59. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjem nije odlučivano o naslednim pravima podnosioca ustavne žalbe, već o postojanju procesnih pretpostavki za postupanje po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Naime, rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačen je zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljen, jer je podnet zbog bitne povrede odredbe iz člana 361. stav 2. tačka 10) ZPP i pogrešne primene materijalnog prava. Odredbom člana 417. ZPP je propisano da se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti samo zbog bitne povrede parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP - ako je sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, pa su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je Vrhovni sud u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti trebalo da otkloni bitnu povredu iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 10) ZPP. Pored toga, u bračnim sporovima stranke ne mogu pobijati vanrednim pravnim lekovima pravosnažne presude u delu u kome je odlučeno o poništenju braka, te kako je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju osporio pravnosnažnu presudu o poništaju braka, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnog procesnog prava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu u delu u kojem se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. br. 123/09 od 12. marta 2009. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.
7. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na presudu Opštinskog suda u Somboru P. br. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine i presudu Okružnog suda u Somboru Gž. br. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je pošao od činjenice da protiv osporenih presuda revizija nije dozvoljena, saglasno odredbi člana 227. stav 2. Porodičnog zakona. Po stavu Ustavnog suda, u slučaju kada u parničnom postupku revizija nije dozvoljena, blagovremenost ustavne žalbe se ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke.
Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Somboru primio pre 3. oktobra 2008. godine, kada je podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 8. juna 2009. godine, Ustavni sud je zaključio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio u delu kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Somboru P. 1528/07 od 4. aprila 2008. godine i presuda Okružnog suda u Somboru Gž. 1028/08 od 26. avgusta 2008. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 2. izreke.
8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić