Republika Srbija
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž br 1506/18
16.03.2018. godine
Beograd

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Marine Jakić predsednika veća, Vesne Miljuš i Veselinke Milošević članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik advokat AB1, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P 984/17 od 14.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2018. godine doneo je

REŠENjE

ODBIJA SE žalba tužioca kao neosnovana i rešenje Višeg suda u Beogradu P 984/17 od 14.11.2017. godine POTVRĐUJE.

Obrazloženje

Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere kojom bi se tuženom zabranilo otuđenje i opterećenje nepokretnosti, stana aa do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Tužilac je protiv navedenog rešenja blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Apelacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 386 u vezi čl. 402 ZPP ( “Službeni glasnik RS” 72/11 ... 55/14) i našao da je žalba neosnovana.

Prema stanju u spisima predmeta, tuženi je zaključio kupoprodajni ugovor sa sada pok. PP dana 07.04.2006. godine overenim pred Trećim opštinskim sudom Ov.br.1606/06, koji je prodat kao neuseljiv, jer je prodavac zadržala za sebe i za svog rođenog brata PP1 pravo stanovanja do njihove smrti. Tuženi se upisao u zemljišne knjige dana 14.11.2016. godine, nakon smrti pok. PP koja je preminula 01.02.2009 i PP1 koji je preminuo 22.09.2013 god. Tužilac traži utvrđenje ništavosti Ugovora o kupoprodaji od 07.04.2006. sa tvrdnjom da je ugovor falsifikovan i da u upisniku bivšeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu ne postoji stranica sa brojem pod kojim je zavedena overa predmetnog Ugovora. Svoju legitimaciju za vođenje postupka zasniva na državini predmetnog stana, koju je prema sopstvenom navodu, imao najpre kao sudržalac zajedno sa pok. PP i njenim suprugom pok. PP2, a po njihovoj smrti kao isključivi savesni držalac, jer u istoj zgradi poseduje stan i dobro je poznavao pokojne PPPP2. Privremenu meru zabrane raspolaganja nepokretnošću je tražio jer je tuženi po upisu svog prava vlasništva na spornom stanu opteretio nepokretnost, a zatim i otuđio Ugovorom o kupoprodaji od 08.03.2017. godine zaključenim sa trećim licem BB1 kojim radnjama onemogućava naslednike pok. PP odnosno tužioca u ostvarivanju prava koja im po zakonu pripadaju.

Po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud je kod ovakvog stanja stvari pravilno primenio materijalno pravo i odbio predlog za određivanje privremene mere primenom odredbi 449 stav 1 i 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Tužilac nije učinio verovatnim postojanje osnova za zasnivanje sopstvenog prava na predmetnom stanu, time ni legitimisanost za ostvarenje prava, bez obzira na postojanje pravnog interesa svakog građanina da ističe nesaglasnost pravnog posla sa prinudnim propisima. Za obezbeđenje potraživanja tužioca, a koje se odnosi na utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji, a koji ugovor je tuženom služio kao osnov za upis prava svojine u katastru nepokretnosti, potrebno je učiniti verovatnim postojanje osnova za zasnivanje sopstvenog prava na predmetnoj nepokretnosti. Stoga, zabrana otuđenja i opterećenja stana ne predstavlja adekvatnu meru zaštite potraživanju tužioca.

Okolnost da je tuženi zasnovao stvavrnopravni teret na predmetnom stanu, kao i da ga je otuđio Ugovorom o kupoprodaji zaključenim dana 08.03.2017. godine sa trećim licem BB1, bez uticaja je na drugačiju odluku suda, jer je uslov za određivanje privremene mere određen članom 449 stav 1 i 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju i postavljen je kumulativno, pa se pored verovatnoće potraživanja mora učiniti verovatnim i opasnost po potraživanje. U situaciji kada ne postoji verovatnost potraživanja, ocena opasnosti potraživanja nije nužna.

Ukazivanje tužioca da sud prilikom donošenja ožalbenog rešenja nije uzeo u obzir preciziranje predloga za određivanje privremene mere, koja treba da se odnosi na sva treća lica, odnosno sve sticaoce stana, a ne samo na tuženog, ne utiče na drugačiju odluku, imajući u vidu da se zabrana raspolaganja po svojoj prirodi odnosi na svako raspolaganje, pa obuhvata i sva treća lica.

Iz navedenih razloga na osnovu čl. 401 tačka 2 ZPP je odlučeno kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Jakić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Jasmina Đokić