Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radice Čeperković iz Vrnjačke Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Radice Čeperković izjavljena protiv rešenja Opštine Vrnjačka Banja, Opštinska uprava – Odeljenje za lokalne javne prihode broj 436-1-1/08-3063 od 26. maja 2008. godine, rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac broj 01-43601-1-00015/2009-3 od 4. februara 2009. godine i presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II-3 U 8080/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine

Obrazloženje

1. Radica Čeperković iz Vrnjačke Banje je 31. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Miroslava R. Jevtića, advokata iz Vrnjačke Banje, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Opštine Vrnjačka Banja, Opštinska uprava – Odeljenje za lokalne javne prihode broj 436-1-1/08-3063 od 26. maja 2008. godine, rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac broj 01-43601-1-00015/2009-3 od 4. februara 2009. godine i presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu II-3 U 8080/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede odredaba čl. 91. i 198. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: “da je osnov donošenja prvostepenog i drugostepenog rešenja u postupku utvrđivanja poreske obaveze potpuno pogrešan, da nije urađen na propisan način, da odlučne činjenice nisu utvrđene na odgovarajući način i da je razrezani porez nezakonit“. Ističe da je porez na imovinu utvrđen na bazi Zaključka Opštinskog veća Opštine Vrnjačka Banja, koji nije u skladu sa Pravilnikom na koji se pozvao donosilac osporenog prvostepenog rešenja, a po mišljenju podnosioca, ni navedeni Pravilnik nije pravilno primenjen prilokom utvrđivanja poreske osnovice.

Podnositeljka od Ustavnog suda zahteva da poništi osporena rešenja i presuda Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju dostavljeni, utvrdio da je osporenim rešenjem o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica Opštine Vrnjačka Banja, Opštinska uprava – Odeljenje za lokalne javne prihode broj 436-1-1/08-3063 od 26. maja 2008. godine utvrđen porez na imovinu fizičkih lica za 2008. godinu za stambenu zgradu ukupne površine 244,56 m2, prema osnovici od 7.156.333,91 dinara, uz priznanje olakšice od 9.975,20 dinara, u ukupnom iznosu od 14.962,80 dinara.

Ministarstvo finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac je osporenim rešenjem broj 01-43601-1-00015/2009-3 od 4. februara 2009. godine odbilo je kao neosnovanu žalbu poreskog obveznika, ovde podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju je navedeno: da je žalilja podnela poresku prijavu nadležnom organu radi utvrđivanja poreza na imovinu, dajući bliže podatke o nepokretnosti; da je žalilji, kao poreskom obvezniku, na osnovu podataka iz podnete poreske prijave utvrđen porez na imovinu fizičkih lica, saglasno odredbama čl. 2, 4. i člana 33. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, 26/01,...61/07); da je prvostepeni organ na osnovu podataka dobijenih od Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Vrnjačka Banja utvrdio da tržišna vrednost stambene zgrade na teritoriji Opštine Vrnjačka Banja na dan 31.12.2007. godine iznosi 40.190 dinara/m2 i da je utvrđena vrednovanjem osnovnih i korektivnih elemenata objekta, u skladu sa odredbama čl. 5. i 6. Zakona o porezima na imovinu i Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ broj 38/2001 i 45/2004); da su na utvrđenu poresku osnovicu primenjene poreske stope propisane članom 2. stav 1. tačka 2. Odluke o visini stope poreza na imovinu za 2008. godinu („Službeni list Opštine Vrnjačka Banja“ broj 10/07); da je Zaključkom Opštinskog veća Opštine Vrnjačka Banja od 10. aprila 2008. godine utvrđeno da se visina prosečne tržišne vrednosti za stambene zgrade za 2008. godinu nije promenila u odnosu na 2007. godinu, te je ista utvrđena saglasno članu 4. stav 1. navedenog Pravilnika; i da je prvostepeni organ na osnovu podataka iz podnete poreske prijave i na osnovu primene odgovarajućih propisa pravilno utvrdio poresku obavezu u naznačenom iznosu.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenja u Nišu II-3 U 8080/10 (2009) od 18. novembra 2010. godine, odbijena je kao neosnovana tužba poreskog obveznika podneta protiv drugostepenog rešenja.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjima i sudskom odlukom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog pokretanja postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je u oceni navoda iznetih u ustavnoj žalbi pošao od tvrdnji podnositeljke kojom se osporava procenjena tržišna vrednost predmetne nepokretnosti i utvrđena visina poreza na imovinu fizičkih lica za 2008. godinu.

U pogledu navoda da u sprovedenom upravnom postupku nije pravilno utvrđena tržišna vrednost predmetne nepokretnosti, Ustavni sud konstatuje da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi isticani i u žalbi protiv prvostepenog rešenja, detaljno cenjeni u obrazloženju drugostepenog rešenja, kao i da je Upravni sud Odeljenje u Nišu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Što se tiče navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je pravo na pravično suđenje povređeno time što prvostepeni organ nije izveo dokaze koje je kao žalilja predložila u upravnom postupku, konkretno veštačenje i uviđaj, Ustavni sud ukazuje na to da je pitanje načina na koji se dokazni postupak sprovodi, kao i prihvatljivosti predloženih dokaza u nadležnosti upravnih organa. Imajući u vidu sadržinu garancije koje se jemči članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se ovom ustavnom odredbom ne daje stranci neograničeno pravo da predlaže izvođenje dokaza, niti se garantuje pravo da svi dokazni predlozi budu prihvaćeni, pa tako ni predlog da se izvrši veštačenje ili uviđaj. Takođe, Ustavni sud ističe da je zadatak i obaveza upravnih organa da navedu razloge zbog kojih su odlučili da ne izvedu dokaze koje je stranka predložila. U konkretnom slučaju, drugostepeni organ je obrazložio svoju odluku time što je primenio odredbu člana 48. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojom je propisano da o potrebi veštačenja odlučuje Poreska uprava, pa predlog za izvođenje dokaza veštačenjem nije prihvaćen, s obzirom da je poreska obaveza u svemu utvđena na osnovu podataka navedenih u poreskoj prijavi koju je podneo poreski obveznik .

Ustavni sud je ocenio da su bez osnova su navodi podnositeljke ustavne žalbe „da nema jasnog obrazloženja o tome koji se zakon primenjuje“ jer suprotno sadržini obrazloženja osporenih akata, te da je prvostepeni organ pozvao podnositeljku da učestvuje u postupku 8. jula 2008. godine kako bi joj predočio sve činjenice, kao i zakonske propise na osnovu kojih je doneo rešenje, a u skladu sa odredbom člana 144. u vezi čl. 6. i 24. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Razmatrajući navode iz ustavne žalbe da se tržišna vrednost nepokretnosti, odnosno osnovica poreza na imovinu, nije mogla utvrditi na osnovu Zaključka Opštinskog veća Opštine Vrnjačka Banja, Ustavni sud konstatuje da se prvostepeni organ obratio građevinskim preduzećima sa teritorije Opštine Vrnjačka Banja sa zahtevom da do 31. januara 2008. godine dostave podatke o tržišnoj ceni kvadratnog metra objekata koje su gradili u 2007. godini, a kako u ostavljenom roku nisu dostavili tražene podatke, Opštinsko veće Opštine Vrnjačka Banja je donelo Zaključak broj 436-41/08 od 10. aprila 2008. godine, kojim je utvrđeno da se visina prosečne tržišne vrednosti po m2 nije promenila u odnosu na 2007. godinu, pa je ista utvrđena na osnovu podataka koje je po zahtevu prvostepenog organa dostavila Poreska uprava - Filijala Vrnjačka Banja.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda prava na pravično suđenje podnositeljke ustavne žalbe, te imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode nikakvi drugi dokazi i argumenti, različiti od onih koje je podnositeljka već isticala u žalbi protiv prvostepenog rešenja, Ustavni sud smatra da izneti razlozi ne daju dovoljno osnova za sumnju da su osporene odluke donete proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njima povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da odredbe člana 91. i člana 198. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe takođe poziva, ne garantuju posebna prava ili slobode građana.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević