Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković i Milan Stanić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Angeline Marković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Angeline Marković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4339/04, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 45503/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razuzmnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

Obrazloženje

1. Angelina Marković iz Beograda je 4. februara 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4339/04. Podnositeljka je istakla da su joj povređena i ustavna prava iz čl. 21,22,23, 25, 40. i 51. Ustava.

Navela je da parnični postupak u predmetu P. 4339/04 traje šest godina "da se neumereno razvlači" čime joj je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Takođe je istakla da su se u postupku promenile četiri sudije i da nije doneta ni prvostepena presuda. Predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu i da naloži da se postupak pred nadležnim sudom okonča. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. člana 82. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4339/04, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45503/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 28. maja 2004. godine podnela tužbu Prvog opštinskom sudu u Beogradu protiv Opštine Stari grad, radi utvrđenja prava zakupca stana. Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu je održano 11 ročišta za glavnu raspravu a osam ročišta nije održano (jedno na zahtev tužilje jer nije bio prisutan njen punomoćnik, jedno zato što veštaku nije uručen podnesak tuženog sa primedbama na nalaz, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudija, jedno što niko nije došao na strani obe parnične strane, tri zato što na strani tužene niko nije došao, jedno zbog bolesti tužilje). Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45503/10 od 29. oktobra 2010. godine određena je privremena mera kojom je zabranjeno tuženom otuđenje ili opterećenje nepokretnosti, konkretnog stana, koja će trajati do pravnosnažnog okončanja postupka. Odlučujući o žalbi tužene Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž.3745/11 od 25. maja 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 45503/10 od 29. oktobra 2010. godine, o određivanju privremene mere.

Dalje, postupak po tužbenom zahtevu i dalje traje pred prvostepenim sudom.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak na odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Period ocene razumne dužine trajanja osporenog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je da teče 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko dve godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu, 28. maja 2004. godine.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, ovaj sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud nalazi da nadležni sudovi u osporenom parničnom postupku nisu preduzeli sve zakonske mere da se postupak efikasno okonča i da se o tužbenom zahtevu odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, imajući u vidu da postupak u kome ni prvostepena odluka nije doneta traje osam godina.

Po oceni Suda predmet spora je bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe imajući u vidu da se radilo o tužbi za utvrđenje prava zakupa na stanu. Takođe, podnositeljka se uredno odazivala na većinu ročišta za glavnu raspravu i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja. Ustavni sud je imao u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije pristupila na dva ročišta za glavnu raspravu, međutim, to ne može uticati na odlučivanje Ustavnog suda imajući u vidu nerazumno dugo trajanje postupka.

Iz svega navedenog Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodio pod brojem P. 4339/04 a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 45503/10 te je, krećući se u granicama ustavne žalbe na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede navedenog ustavnog prava, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

5. U vezi zahteva za ocenu povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da nema osnova za odlučivanje povreda navedenog ustavnog prava imajući u vidu da parnični postupak i dalje nije okončan. Takođe, u vezi navođenja da su joj povređena druga taksativno nabrojana ustavna načela i prava, Ustavni sud konstatuje da se podnositeljka samo formalno poziva na njihovu povredu bez navođenja ustavnopravnih razloga već se sadržina ustavne žalbe odnosi na nerazumno trajanje parničnog postupka. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakono za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu izloženog i odredba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević