Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Nikolića iz Voćnjaka, opština Loznica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

REŠENjE

Odbacuje se ustavna žalba Gorana Nikolića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu K. 498/05 i pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu K. 348/10.

Obrazloženje

1. Goran Nikolić iz Voćnjaka, opština Loznica, preko punomoćnika Der Šeregelj Edit, advokata iz Loznice, podneo je 28. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv radnji Opštinskog suda u Loznici i Osnovnog suda u Loznici u postupku koji se vodio, kako je navedeno, u predmetu pod brojem K. 498/05, kao i protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da podnosilac osporava ceo krivični postupak pokrenut optužnim predlogom oštećenog kao tužioca od 4. avgusta 2005. godine protiv okrivljenog Z.N, zbog krivičnog dela lažnog prijavljivanja; da citirano rešenje Osnovnog suda u Loznici punomoćnik supsidijernog tužioca do današnjeg dana nije uredno primio, jer je sud rešenje adresirao na punomoćnika supsidijernog tužioca Damjana Pavlova iz Loznice, a isto je primio advokat Slobodan Milovanović 16. marta 2010. godine u odsutnosti punomoćnika, iako advokat Slobodan Milovanović, čije je ime na punomoćju prevučeno, nije bio punomoćnik supsidijernog tužioca; da je 7. juna 2010. godine advokat Damjan Pavlov podneskom zatražio da mu se citirano rešenje dostavi, a postupajući sudija ga je dopisom, a ne rešenjem, obavestila da je dostavljanje izvršeno jer je poslato na advokatsku kancelariju; da je ovaj dopis punomoćnik supsidijernog tužioca primio 5. jula 2010. godine; da je 4. juna 2010. godine podnet troškovnik; da osporeno rešenje Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine nije uredno dostavljeno, jer advokatska kancelarija nema status zajedničke kancelarije, a činjenica da je sastavljen troškovnik je irelevantna, jer je troškovnik sastavila službenica u kancelariji; da žalbu protiv citiranog rešenja nije bilo moguće izjaviti, a da je sud bio dužan umesto dopisa doneti rešenje protiv koga bi se eventualno izjavila žalba. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da je učinjena povreda označenih ustavnih prava i da odredi uklanjanje štetnih posledica, koje je podnosilac trpeo određivanjem naknade štete i objavljivanjem sudske odluke.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je punomoćjem od 22. marta 2006. godine, koje je u fotokopiji priloženo uz ustavnu žalbu, ovlašćen advokat Damjan Pavlov iz Loznice da, pored ostalog, zastupa - brani vlastodavca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu K. 498/05; da je u zaglavlju navedenog punomoćja označena „Advokatska kancelarija Milovanović – Pavlov“ sa jednom adresom u Loznici i imenima adv. Slobodana Ž. Milovanovića i Damjana V. Pavlova; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.N. po optužnom predlogu oštećenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03); da se protiv osporenog rešenja mogla izjaviti žalba Apelacionom sudu u Beogradu, a preko Osnovnog suda u Loznici u roku od tri dana od dana prijema, o čemu postoji i pravna pouka u samom rešenju; da je osporeno rešenje dostavljeno na ime advokata Damjana Pavlova i primljeno 16. marta 2010. godine, s tim da je potpis na dostavnici nečitak; da je krivični postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Loznici pod brojem K. 498/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Loznici pod brojem K. 348/10, pravnosnažno okončan 22. marta 2010. godine; da je aktom Osnovnog suda u Loznici 2K. 348/10 od 29. juna 2010. godine obavešten advokat Damjan Pavlov iz Loznice da mu je osporeno rešenje K. 348/10 od 15. marta 2010. godine dostavljeno tako što je isto primljeno u njegovoj kancelariji 16. marta 2010. godine, da nema mogućnosti da mu se ponovo dostavlja rešenje, kao i da je nakon prijema navedenog rešenja 16. aprila 2010. godine ovaj advokat dostavio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, o čemu je odlučeno rešenjem od 28. maja 2010. godine, koje je takođe uredno primio 4. juna 2010. godine; da je rešenje kojim je odlučeno o troškovima krivičnog postupka postalo pravnosnažno 17. juna 2010. godine.

4. Odredbama člana 194. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da će se u svakoj presudi i rešenju o kažnjavanju, rešenju o izricanju sudske opomene i rešenju kojim se obustavlja krivični postupak odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose (stav 1.); da će, ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneti istražni sudija, sudija pojedinac ili predsednik veća kada se ti podaci pribave, s tim da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana (stav 2.).

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP) propisuje: da se, kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno i da ako stranka ima više zakonskih zastupnika odnosno punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši jednom od njih (član 132.); da se dostavljanje advokatu kao punomoćniku može izvršiti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji (član 133. stav 1.).

5. Razmatrajući kao prethodno pitanje navode podnosioca ustavne žalbe kojima se osporava urednost dostavljanja osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz punomoćja kojim je advokat Damjan Pavlov iz Loznice ovlašćen da, pored ostalog, zastupa vlastodavca, ovde podnosioca ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Loznici, u predmetu K. 498/05, proizlazi da se advokati Damjan Pavlov i Slobodan Milovanović nalaze na istoj adresi, na šta nesumnjivo ukazuje zaglavlje punomoćja, gde stoji naziv „Advokatska kancelarija Milovanović – Pavlov“, sa jednom adresom u Loznici i imenima adv. Slobodana Ž. Milovanovića i Damjana V. Pavlova, pri čemu podnosilac izričito navodi da je osporeno rešenje „primio advokat Slobodan Milovanović 16. marta 2010. godine u odsutnosti punomoćnika“. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 133. stav 1. ZPP, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine uredno dostavljeno na adresu označenu u punomoćju. Ustavni sud ističe i da činjenica da je, kako je navedeno u ustavnoj žalbi, nakon prijema osporenog rešenja „službenica u kancelariji“ sastavila troškovnik, nesumnjivo ukazuje na urednu dostavu licu koje je zaposleno u advokatskoj kancelariji, kako to propisuje odredba člana 133. stav 1. ZPP.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom postupku koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Loznici pod brojem K. 498/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Loznici pod brojem K. 348/10, a koji je pravnosnažno obustavljen 22. marta 2010. godine donošenjem osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje da Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede označenog ustavnog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za njeno podnošenje. U konkretnom slučaju, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kada je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Prema utvrđenom pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene odluke krivičnog suda će se smatrati da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Dostavljanjem drugostepene odluke, odnosno protekom roka za žalbu i nastupanjem pravnosnažnosti prvostepene odluke ukoliko nije korišćen pravni lek, počinje da teče prekluzivni rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe.

Krećući se u okviru navoda i zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrio da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine, koje je uredno dostavljeno 16. marta 2010. godine i protiv koga nije korišćen pravni lek, postalo pravnosnažno 22. marta 2010. godine, od kada i teče prekluzivni rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe, propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 28. jula 2010. godine, Ustavni sud je istu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da protiv ovog rešenja, koje je uredno dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom punomoćniku u tom postupku, pre izjavljivanja ustavne žalbe nisu iskorišćena pravna sredstva, odnosno da protiv osporenog rešenja nije izjavljena žalba, iako su stranke o tome bile poučene u samom rešenju. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene, odnosno drugostepene presude u krivičnom postupku smatraće se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Imajući u vidu to da uz ustavnu žalbu, izjavljenu preko punomoćnika koji je advokat, nisu priloženi dokazi da su protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Loznici K. 348/10 od 15. marta 2010. godine korišćena i iscrpljena pravna sredstva, što je pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) istog Zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

sudija

dr Agneš Kartag Odri