Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Živkovića, Dragana Đurđevića, Milisav a Đotunovića i Vladimira Nikolića , svih iz Obrenovca, Miodraga Pantića iz Vreoca i Dragoja Đotunovića iz Ušća, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Živkovića, Dragana Đurđevića, Milisava Đotunovića, Vladimira Nikolića, Miodraga Pantića i Dragoja Đotunovića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5492/10 od 16. juna 2010. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

Obrazloženje

1. Dragan Živković, Dragan Đurđević, Milisav Đotunović i Vladimir Nikolić, svi iz Obrenovca, Miodrag Pantić iz Vreoca i Dragoje Đotunović iz Ušća, podneli su 27. decembra 2010. godine, preko zajedničkog punomoćnika, advokata Dragana Radojčića iz Obrenovca, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5492/10 od 16. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je drugostepeni sud pogrešno protumačio odredbe Zakona o radu kojima je regulisana isplata uvećane zarade po osnovu smenskog rada; da je rad kod tuženog Privrednog društva "Termoelektrane Nikola Tesla" d.o.o. iz Obrenovca u utuženom periodu bio organizovan kao rad u smenama; da drugostepeni sud, čija je odluka predmet osporavanja u ustavnoj žalbi, smenski rad pogrešno tumači kao preraspodelu radnog vremena, s obzirom na to da tuženi poslodavac nikada nije doneo odluku o preraspodeli radnog vremena; da podnosiocima pripada razlika između uvećane zarade po osnovu smenskog rada koja im je u utuženom periodu isplaćena prema odredbama Posebnog kolektivnog ugovora iz 2002. godine i one koja im je sledovala prema odredbama Zakona o radu iz 2005. godine; da su samo zaposleni u "Elektroprivredi Srbije" koji su svoja potraživanja po navedenom osnovu ostvarivali pred Okružnim sudom u Beogradu, a potom i pred Apelacionim sudom u Beogradu, ostali bez isplate, dok su ostali zaposleni širom Srbije takva svoja potraživanja naplatili po osnovu pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka. Podnosioci ustavne žalbe, zbog navedenih razloga, smatraju da su im osporenom presudom povređena označena Ustavom zajemčena prava. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P1. 3515/10 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Tužioci Dragan Živković, Dragan Đurđević, Milisav Đotunović, Vladimir Nikolić, Miodrag Pantić i Dragoje Đotunović, ovde podnosioci ustavne žalbe , podneli su 13. marta 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Obrenovcu protiv tuženog Privrednog društva "Termoelektrane Nikola Tesla" d.o.o. iz Obrenovca, radi isplate neisplaćene uvećane zarade za rad u smenama za period od 23. marta 2005. godine do 1. januara 2007. godine.
Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 138/09 od 15. oktobra 2009. godine usvojeni su u pretežnom delu tužbeni zahtevi tužilaca kojim a su tražili da im tužen i na ime neisplaćene uvećane zarade za rad u smenama za period od 23. marta 2005. godine do 1. januara 2007. godine, isplati novčane iznose opredeljene u stavu I izreke presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, počev od dospelosti do konačne isplate.
Postupajući po žalbama stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž1. 5492/10 od 16. juna 2010. godine preinačio presudu Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 138/09 od 15. oktobra 2009. godine i tužbene zahteve tužilaca odbio u celini. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo; da je okolnost što je tuženi poslodavac tužiocima vršio isplatu uvećane zarade od 2% po osnovu smenskog rada bez značaja, s obzirom na to da tužioci traže isplatu razlike uvećane zarade do 26% po osnovu rada u smenama, dok sud nalazi da njihov rad nije organizovan u smenama; da su tužioci određeni dan radili duže od punog radnog vremena, a potom imali slobodan jedan, odnosno dva radna dana, da bi potom naredni dan opet radili duže od punog radnog vremena; da smenski rad podrazumeva kontinuiranu promenu smene iz dana u dan ili iz nedelje u nedelju ili posle određenog broja radnih dana, tako da između radnih dana u kojima je organizovan smenski rad nema prekida rada; da je bez osnova pozivanje tužilaca na član 2. Uputstva o organizovanju smenskog rada, s obzirom na to da rad tužilaca faktički nema karakter smenskog rada.
Dopisom GT1. 890/10 od 28. septembra 201 0. godine Republičko javno tužilaštvo je obavestilo Drugi osnovni sud u Beogradu – Sudsku jedinicu u Obrenovcu da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5492/10 od 16. juna 2010. godine, o čemu je obavešten i podnosilac inicijative.
Ustavni sud konstatuje da nakon prijema navedenog obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva, tužioci nisu lično podneli zahtev za zaštitu zakonitosti.
4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su odredbe Zakona o radu (“ Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) koji se primenjivao u utuženom periodu, koje su propisivale: da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom ( član 8. stav 1.); da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona ( član 9. stav 1.); da radna nedelja traje pet radnih dana; da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, da radni dan, po pravilu, traje osam časova ( član 55. st. 1, 2. i 3.); da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način ( član 56. stav 1.); da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima ( član 57. stav 1.); da se preraspodela radnog vremena vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena ( član 57. stav 2.); da u slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno ( član 57. stav 3.); da ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću ( član 63. stav 1.); da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice ( član 108. stav 1. tačka 2)); da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja (član 108. stav 2.):
Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za " Elektroprivredu Srbije" ("Službeni glasnik RS" , br. 87/02, 14/06 i 59/06), važećeg u utuženom periodu, propisivale su sledeće: osnovna zarada zaposlenog uvećava se za - 1) neradne državne i verske praznike - za 150 %, 2) rad duži od punog radnog vrem ena (prekovremeni rad) - za 45%, 3) rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) - za 45%, 4) rad u smeni - za 2%, 5) rad nedeljom - za 15% (član 43. stav 1.); ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade zaposlenog po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja zarade jednak je zbiru procenata po svakom od navedenih osnova za uvećanje zarade zaposlenog (član 43. stav 2.).
Članom 2. stav 2. Uputstva o organizovanju i evidentiranju časova zaposlenih koji rade u smenskom radu u JP " Termoelektrane Nikola Tesla", broj 11393 od 4. juna 2002. godine, bilo je propisano da je pravilo da mesečnim rasporedom smena, odnosno turnusa, svaki zaposleni ostvari 156 sati redovnog rada, u smenskom rasporedu rada (12, 24, 72, odnosno 12, 48) , što odgovara mesečnom fondu od 174 sata vansmenskih zaposlenih, da osnovni raspored rada podrazumeva rad sa šest izvršilaca, te da se slobodni dani smenskog osoblja tretiraju kao vikend vansmenskog osoblja.
5. Imajući u vidu ustavnopravne razloge na kojima se temelje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ukazuju na različito postupanje redovnih sudova u Republici Srbiji u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Ocenjujući navode podnosilaca o nejednakom postupanju redovnih sudova, Ustavni sud je izvršio uvid u presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3442/07 od 26. marta 2009. godine, Okružnog suda u Užicu Gž1. 127/08 od 26. februara 2008. godine i Okružnog suda u Pirotu Gž. 627/07 od 8. oktobra 2007. godine, koje su priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio da su navedeni drugostepeni sudovi, kao sudovi poslednje instance, zauzeli stav da zaposlenima u "Elektrovojvodini" d.o.o. Novi Sad (presuda Okružnog suda u Novom Sadu), "Drinsko-Limskim hidroelektranama" D.O.O. Bajina Bašta (presuda Okružnog suda u Užicu) i "Hidroelektrani Đerdap" D.O.O. Kladovo (presuda Okružnog suda u Pirotu), kojima je u toku 2005. i 2006. godine, saglasno odredbi člana 43. Posebnog kolektivnog ugovora za "Elektroprivredu Srbije", isplaćivana uvećana zarada na ime smenskog rada od 2%, sleduje isplata razlike uvećane zarade do zakonom propisanog uvećanja od 26% na ime rada u smenama.
Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud konstatuje da su osnovani navodi podnosilaca o različitom postupanju sudova poslednje instance u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, s obzirom na to da su kolege ovde podnosilaca ustavne žalbe - tužioci u navedenim parnicama, takođe bili zaposleni u "Elektroprivredi Srbije" i njihov rad je takođe bio regulisan odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za " Elektroprivredu Srbije" ("Službeni glasnik RS" , br. 87/02, 14/06 i 59/06).
Ustavni sud je ocenio da je sama činjenica što je Apelacioni sud u Beogradu, kao sud poslednje instance, povodom bitno slične činjenične i pravne situacije doneo različitu odluku u odnosu na odluke Okružnog suda u Novom Sadu, Okružnog suda u Užicu i Okružnog suda u Pirotu, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosilaca ustavne žalbe, te da je takva praksa suda suprotna principu pravne sigurnosti.
P olazeći od toga da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, garantuje i pravna sigurnost u pogledu ujednačenog postupanja sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US) i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
6. Razmatrajući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na pravičnu naknadu za rad, Ustavni sud nalazi da se podnosioci u suštini žale na pogrešnu primenu materijalnog prava, pa s tim u vezi konstatuje da je drugostepeni sud osporenu odluku zasnovao na pravnom shvatanju da rad podnosilaca ustavne žalbe kod tuženog poslodavca nije organizovan u smenama, već da je u pitanju rad zasnovan na preraspodeli radnog vremena, u smislu odredaba člana 57. Zakona o radu. Polazeći od sadržine odredaba Zakona o radu kojima je regulisano pitanje radnog vremena, zaključak redovnih sudova da nema smenskog rada u situaciji kada zaposleni određenog dana rade duže od punog radnog vremena, a potom, u zavisnosti od toga da li se rad obavlja od 7,00 do 19,00 časova ili od 19,00 do 7,00 časova, zaposleni dobijaju jedan, odnosno dva slobodna radna dana, da bi narednog dana opet radili duže od punog radnog vremena, odnosno da u konkretnom slučaju nema kontinuirane promene smena iz dana u dan ili iz nedelje u nedelju ili posle određenog broja radnih dana, po oceni Ustavnog suda, zasniva se na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.
7. Kako je u konkretnom slučaju ocenio da osporenim presudama materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe, odnosno da je osporen a presud a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, Ustavni sud nalazi da objavljivanje ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" predstavlja pravičan vid zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega je odlučeno kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud, takođe, ukazuje da je ovakva odluka je utemeljena na postojećoj praksi ovog suda ( videti, pored drugih, Odluku Už-575/2011 od 21. marta 2013. godine, objavljenu na veb-sajtu Ustavnog suda - www.ustavni.sud.rs).
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić