Neosnovani su navodi žalbe tuženog da je tužilac zaključenjem ugovora o kompenzacijama i sprovođenjem tih kompenzacija po utuženim računima prihvatio da je potpuno namiren za sva potraživanja iz tih poslovnih odnosa, pa nema pravo na akcesorna potraživanja, od nosno na kamatu, koja po prvenstvu ispunjenja ima prioritet u donosu na glavno potraživanje koje je ugovorom o kompenzaciji ugašeno.
Odredbe čl. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima kao i ostale odredbe iz odeljka 3. odsek 1. regulišu prestanak obaveza prebijanjem, kompenzacijom, pored ispunjenja, jednim od načina prestanka obaveza. Iz ovih propisa proizilazi da se može, pod određenim uslovima, prebijati potraživanje na ime kamate, ali iz čl. 336. i 337. i ostalih koji regulišu kompenzaciju, ne proizilazi obaveza pripisivanja kamata glavnom dugu, niti da se prilikom prebijanja moraju prebiti sva dospela potraživanja.
Odredbom člana 295. stav 2. ZOO propisano je da se prestankom glavne obaveze gasi jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Ova druga sporedna prava mogu biti na primer kapara, od ustanica, ugovorna kamata, kaucija. Kamata se ne pominje.
Odredbe o zateznim kamatama svrstane su u ZOO u odsek 1. glave 3. koji reguliše pravo na naknadu štete u slučaju neispunjenja obaveza Čako da joj i zakon daje tretman jedne vrste štete, makar i pretpostavljene.
To proizilazi i iz člana 278. stav 2. Pored prava na kamatu poverilac ima pravo i na potpunu naknadu štete, pa ova prava poverioca nastala kao posledica iz sankcija neizvršenja ili neurednog neizvršenja obaveza od strane dužnika ne mogu prestati tek tako samo zato što poverilac prilikom potraživanja nije obračunao zateznu kamatu i istu pripisao glavnom dugu.
Ni iz jednog citiranog propisa ne proizilazi da poverilac gubi pravo na kamatu ako je njegovo potraživanje prestalo prebijanjem, a pre toga nije izvršio obračun kamate, propisao istu glavnom dugu i tako dobijeni iznos prebio sa potraživanjem druge strane.