Iz obrazloženja
Nižestepeni sudovi su u ovoj pravnoj stvari utvrdili da je tuženi bez saglasnosti tužioca kao vlasnika susednog zemljišta podigao novu ogradu na međi između njihovih parcela od betonskog parapeta sa metalnim stubovima na koje je postavio pletenu plastificiranu žicu.
Ograda postavljena tako da svojom osnovicom na pojedinim mestima prelazi među zahteva tužiočevo zemljište u širini od 5 cm.
Kod takvog stanja stvari nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da podignutu ogradu pomeri do međe i deo zauzetog zemljišta preda tužiocu u posed.
Javni tužilac je smatrao da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 13. ZPP, jer su nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da utvrde sve odlučne činjenice za pravilno presuđivanje o tužbenom zahtevu (član 395. stav 2. ZPP). Prema pravnim pravilima imovinskog prava o susedskim odnosima, koja se u odsustvu pozitivnih propisa primenjuju u sporovima ovakve vrste, ograda se po pravilu može postaviti na sopstvenom zemljištu do međe susednog zemljišta.
Zato je postavljanje ograde na samoj međi potrebna saglasnost sopstvenika susednog zemljišta.
Izuzetno, sud može na zahtev jednog suseda dozvoliti postavljanje ograde na samoj međi i protiv volje drugog suseda, ako za to postoje opravdani razlozi.
U tom slučaju sused koji je podigao ogradu ima isključivo pravo svojine, a drugi sused ima pravo da je koristi.
Pošto u takvoj situaciji podignuta ograda podjednako služi vlasnicima susednih parcela, ona treba podjednako i da opterećuje te parcele pod uslovom da širina njene osnovice ne prelazi uobičajene dimenzije prema mesnim prilikama.
Dosledno ovome, za pravilnu primenu materijalnog prava u ovom sporu bilo je potrebno utvrditi da li je širina njene osnovice betonskog parapeta ograde (koja prema nalazu saslušanog veštaka građevinske struke iznosi 15-20 cm) predstavlja uobičajenu dimenziju prema mesnim prilikama i nakon toga oceniti da li je u konkretnom slučaju postaje opravdani razlozi da ograda ostane na mestu podignuta, s obzirom na njenu vrednost, mere odstupanja od utvrđene međe i s obzirom na držanje tužioca koji, prema sopstvenom iskazu, do pokretanja ove parnice nije upozoravao tuženog da postavljanjem ograde prekoračuje među iako mu je to bilo poznato.
Vrhovni sud Srbije, je prihvatio izloženo prano shvatanje javnog tužioca, nižestepene presude ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu da u ponovljenom postupku utvrdi navedene odlučne činjenice za pravilno presuđivanje o tužbenom zahtevu.