Prvostepeni sud je optuženog oslobodio od optužbe da je učinio delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 186. stav 5. u vezi člana 181. stav 3. KZ BiH. Protiv ove presude vojni tužilac je uložio žalbu, u kojoj ističe da je uzrok nastanka saobraćajne nezgode u propustima vozača, koji je suprotno odredbi člana 30. stav 1, ZOBS propustio da obrati pojačanu pažnju na pešaka koji se nalazio na kolovozu i nije blagovremeno uočio njegovu nameru da isti pređe.
Vrhovni vojni sud je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Po stanovištu ovog suda smisao odredbe člana 30. stav 1. ZOBS nije, kako se to u žalbi zastupa, u tome da je vozač motornog vozila dužan da predvidi svako iznenadno ponašanje pešaka, već samo ono koje je pod datim okolnostima moguće predvideti.
Naime, vozač motornog vozila koji propisno i pravilno upravlja vozilom nije dužan da predvidi nepropisne i nepravilne postupke pešaka, osim ponašanja i postupci mogu da uslede.
U konkretnom slučaju optuženi nije mogao niti je bio dužan da pretpostavi da će pešak, iznenada krenuti u prelaženje kolovoza, jer činjenica da se on stalno kretao u istom smeru pored same ivice kolovoza i da ni jednim svojim gestom nije pokazivao da će promeniti smer kretanja, nije nalagala optuženom da preduzme dodatne mere opreza od onih koje je, skretanjem vozilom u levo, radi nesmetanog prolaska pored pešaka, preduzeo.
Reč je dakle o očekivanom držanju i kretanju pešaka, tj. o opravdanom uverenju optuženog da će pešak nastaviti da se kreše onako kako se kretao.
Zbog toga je iznenadno i neočekivano ponašanje pešaka, u trenutku kada je krenuo u prelaženje kolovoza, za optuženog bilo nešto što on nije očekivao i što ga je iznenadio.
Ovo tim pre što pešak o svojoj nameri da promeni dotadašnji smer kretanja nije blagovremeno i na odgovarajući način upozorio ostale učesnike u saobraćaju, konkretno optuženog, kako bi on svoju vožnju prilagodio toj situaciji. štaviše pešak se nije ni uverio da li kolovoz može bezbedno preći, a što je bio dužan da učini, pogotovo što je isti prelazio na neobeleženom mestu, a radi se o regionalnom putu koji spaja dva naseljena mesta.
Prema tome, a kako je to i prvostepeni sud pravilno našao, nema dokaza da je uzrok nastupanja zabranjene posledice u nepropisnom i nepažljivom upravljanju vozilom niti u tome što optuženi nije obratio dovoljno pažnje na pešaka, kako se to pledira u izjavljenoj žalbi vojnog tužioca.