Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Broj: R4g. 83/15
Dana: 28.8.2015. godine
Novi Sad

Apelacioni sud u Novom Sadu, po sudiji Zdravku Vasiliću, u vanparničnom predmetu podnosilaca zahteva I. D. i I. J., oboje iz B. K., ul...... broj .., po punomoćniku F. S. advokatu iz L., odlučujući o zahtevu podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, dana 28.8.2015. godine, doneo je,

REŠENjE

ODBIJA se zahtev I. D. i I. J. kojim je traženo da sud utvrdi da je podnosiocima zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, broj P.1142/14, naloži prvostepenom sudu da preduzme neophodne mere radi okončanja postupka u što kraćem roku, kao i da im se isplati primerena naknada u iznosu od po 199.900,00 dinara i naknade troškovi postupka u iznosu od 48.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 17.7.2015. godine do isplate.

Obrazloženje

Podnosioci zahteva su 20.7.2015. godine, putem punomoćnika F. S., advokata u L., podneli zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 8a do 8v Zakona o uređenju sudova u vezi sa odredbom člana 2 Zakona o vanparničnom postupku. U zahtevu navode da su kao tužioci dana 1.6.2009. godine podneli tužbu Osnovnom sudu u Loznici radi utvrđenja ništavosti ugovora i da postupak još nije pravosnažno okončan. Dana 22.6.2015. godine prvostepeni sud je doneo prvostepenu presudu koja je ožalbena, a predmet još nije dostavljen drugostepenom sudu na žalbeno odlučivanje.

Kako je od podnošenja tužbe do podnošenja zahteva prošlo više od 5 godina, već samo tom činjenicom sud je, po stanovištu podnosilaca, povredio pravo na suđenje u razumnom roku. Pored toga podnosioci u zahtevu navode da je u postupku pred prvostepenim sudom održano više desetina ročišta koja su bespotrebno odlagana, vremenski razmaci između dva ročišta su bili neopravdano dugi, sud nije blagovremeno odlučivao o dokaznim predlozima, mnogi dokazni predlozi tužene strane su ponavljani i sud ih je usvajao, što je sve uticalo da postupak neopravdano dugo traje.

Sa navedenih razloga podnosioci su podneli ovaj zahtev tražeći da sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku P. 1142/14 Osnovnog suda u Loznici, naloži prvostepenom sudu da preduzme neophodne mere i postupak okonča u što kraćem roku, te im dosudi naknadu u iznosu od po 199.900,00 dinara i naknadi troškove postupka u iznosu od 48.800,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 17.7.2015. godine do isplate.

Postupajući po zahtevu, u skladu sa odredbama člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) Apelacioni sud je pribavio spis predmeta broj P. 1142/14 Osnovnog suda u Loznici, te je uvidom u prvostepeni spis predmeta utvrdio sledeće;

Dana 1.6.2009. godine, tužioci I. D. i I. J., su Opštinskom sudu u Loznici podneli tužbu protiv tuženih K. M., A. T., A. B. i A. D. radi utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji Ov.broj 8822/07, sa zahtevom za brisanje promene, odnosno uspostavu pređašnjeg stanja u Katastru nepokretnosti L., ponovni upis kat.parcele broj .... od 1 a 43 m2 u Katastar nepokretnosti L. u korist dosadašnjeg vlasnika odnosno korisnika. Tuženi K. M. je dana 15.6.2009. godine, putem punomoćnika advokata S. B., podneo odgovor na tužbu. Dopisom od 02.7.2009. godine postupajući sudija traži od Gradskog SUP-a Beograd dostavu podataka o adresi prebivališta tuženih A. T., B. i D., s obzirom da im se tužba nije mogla dostaviti na adrese iz tužbe. Dopisom od 09.7.2009. godine MUP, PU Beograd izveštava sud o prijavljenim adresama stanovanja za tužene A. T. i B., kao i da za tuženog A. D., zbog postojanja više lica sa istim ličnim imenom (bez drugih identifikacionih podataka), ne može dostaviti traženi podatak ali da lice A. D. od oca M. ima prijavljeno prebivalište na P., ul. .... ..... ..-l. Dopisom od 28.9.2009. godine postupajući sudija izveštava punomoćnika tužilaca da tuženima na novodostavljene adrese od PU Beograd nije mogao uručiti tužbu, te je od punomoćnika tužioca zatražio izjašnjenje u pogledu eventualnog predloga za postavljanje privremenog zastupnika tuženima. Rešenjem broj P. 716/09 od 29.10.2009. godine sud, na predlog pun. tužilaca, tuženima postavlja privremenog zastupnika adv. K. J. i objavljuje oglas u Službenom glasniku. Po prijemu tužbe i pouke privremeni zastupnik se, u odgovoru na tužbu od 08.2.2010. godine, protivio tužbenom zahtevu. Prvo ročište (pripremno) zakazano za 12.2.2010. godine održano, odlučeno o dokaznim predlozima, a ročište glavne rasprave zakazano za 24.3.2010. godine (sa planom da se na istom saslušaju stranke). Sud ponovo pokušava dostavu tužbe i poziva neposredno tuženima 2 do 4 reda, na prijavljene adrese u B., putem pošte B. (sud dostavlja dopis neposredno upravniku pošte sa instrukcijama koje treba dati radniku pošte-dostavljaču, radi zakonite dostave navedenih pismena). Dana 04.3.2010. godine sud ponovo dostavlja dopis PU Beograd, radi daljnjih terenskih provera u pogledu tačnosti adrese prebivališta tuženih 2 do 4 reda i uručenja pismena. Na ročištu od 24.3.2010. godine izveden dokaz saslušanjem tužilaca i tuženog K. M., nakon čega sud određuje zastoj postupka do pravosnažnosti odluke o privremenom meri (zabrane otuđenja i otuđenja spornog zemljišta, koja je predložena već u tužbi). Rešenjem od 06.4.2010. godine sud usvaja predlog tužilaca i određuje, rešenjem broj P. 414/10 od 06.4.2010. godine, privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja kat.parcele broj .... KO B. K. u delu koji predstavlja bivšu, spornu kat.parcelu broj ... od 1 a 43 m2 KO B. K., do pravosnažnog okončanja parnice, na koje rešenje pun.tuženog 1 reda izjavljuje žalbu dana 27.4.2010. godine koja je, rešenjem Višeg suda u Šapcu, broj Gž. 1272/10 od 07.7.2010. godine, odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno. Spis predmeta je 14.7.2010. godine vraćen prvostepenom sudu koji ročište glavne rasprave zakazuje za dan 24.9.2010. godine i odlaže ga za dan 24.11.2010. godine zbog nepostojanja procesnih uslova. Na to ročište je lično pristupio tuženi A. B., koji se obavezao do narednog ročišta pribaviti punomoćja za zastupanje tuženih 3 i 4 reda (sestre i brata A. T. i D.), dok je na traženje suda predočio svoju adresu stanovanja, a sledeće ročište zakazano je za 01.2.2011. godine. Dana 24.11.2010. godine sudu dostavljen podnesak tuženih 2 do 4 reda svojeručno potpisan od tuženog 2 reda A. B.. Ročište od 01.2.2011. godine odloženo na predlog pun. stranaka a sledeće zakazano za 11.3.2011. godine. Dana 09.2.2011. godine sudu dostavljena punomoć advokata A. P. za zastupanje tuženog A. B.. Ročište od 11.3.2011. godine odloženo za 05.5.2011. godine na saglasan predlog stranaka, sa predlogom da se na isto pozovu tuženi 2 do 4 reda radi saslušanja. Na ročište od 05.5.2011. godine nisu pristupili tuženi A. T. i D., koji nisu uredno pozvani (radi saslušanja). Sud razrešio privremenog zastupnika svojstva u odnosu na tuženog A. D. (ostaje priv.zastupnik samo tužene A. T.), saslušao tuženog A. B., usvojio predlog tužioca za saslušanje tuženih A. D. i T., a sledeće ročište zakazano za 20.6.2011. godine, sa planom da se na istom saslušaju tuženi A. T. i D.. Na to ročište nisu pristupili tuženi, inače pozvani radi saslušanja, pa sud na predlog punomoćnika tužilaca (koji i nadalje predlaže saslušanje tuženih) odlaže ročište za 06.10.2011. godine, sa planom (u skladu sa predlozima punomoćnika tužioca) da na sledećem ročištu sasluša tužene. To ročište je odloženo (na predlog punomoćnika tužilaca) a sledeće zakazano za 08.12.2011. godine na koje ročište nisu pristupili tuženi A. D. (uredno pozvan radi saslušanja) i tužena A. T. (za koju dostava radi saslušanja nije bila uredna). Dopisom od 28.10.2011. naslovljenom na upravnika pošte Beograd, sud daje instrukcije u pogledu dostavljanja poziva radi saslušanja tuženom A. B., koja pošta (dopisom od 02.12.2011. godine) izveštava sud da dostavu nije izvršila jer lice nije zatečeno na navedenoj adresi. Ročište od 08.12.2011. godine održano u odsustvu uredno pozvanih tuženih (na kome pun.tužilaca odustaje od predloga za saslušanje tuženih A. D. i T.). Sud ročište odlaže i sledeće zakazuje za dan 28.2.2012. godine, koje je odloženo zbog bolesti sudije a sledeće zakazano za 10.5.2012. godine, koje je odloženo zbog neuredne dostave tuženima i sledeće zakazano za 12.10.2012. godine. Upravnik pošte svojim dopisima od 17.8.2012. godine i 21.9.2012. godine izveštava sud da nije mogao izvršiti dostavu tuženima na tražene adrese. Sud ročište od 12.10.2012. godine odlaže za 28.11.2012. godine (na teret tužioca bez obzira na ishod spora) sa razloga što podnesak punomoćnika tužilaca, zaprimljen kod suda dana 12.10.2012. godine nije mogao biti blagovremeno uručen tuženima. Punomoćnik tužilaca sudu dana 26.11.2012. godine dostavlja podnesak u kome navodi da pok. A. M. (koji je bio sopstvenik sporne kat.parcele i koje je umro 50 godina, pre A. M., pravnog prethodnika-oca tuženih koji je umro ..... godine) nije pravni prethodnik tuženih 2 do 4 reda i na tu okolnost sudu dostavlja dokaze. Ročište od 28.11.2012. godine odloženo radi dostave tih dokaza tuženima 3 i 4 reda, a sledeće zakazano za 25.12.2012. godine, koje je održano, izvedeni preostali dokazi i glavna rasprava zaključena. Presuda izrađena u zakonskom roku i dostavljena strankama. Tuženi A. B. je na istu izjavio žalbu dana 16.01.2013. godine, a tuženi K. M. dana 21.01.2013. godine. Dana 22.01.2013. godine i priv.zastupnik tužene A. T., adv. K. J.je izjavio žalbu na presudu, dok je tužilac putem punomoćnika žalbu na presudu izjavio dana 24.01.2013. godine. Spis predmeta 18.3.2013. godine dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, koji je rešenjem broj Gž. 2119/13 od 16.10.2013. godine vratio spis prvostepenom sudu radi dopune postupka. Spis prvostepeni sud zaprima 24.10.2013. godine, a na ročištu od 06.11.2013. godine tuženi K. M.je odobrio sve radnje svog punomoćnika adv. S. B., nakon čega je spis predmeta odmah vraćen Apelacionom sudu u Beogradu koji je, rešenjem broj Gž. 8164/13 od 11.9.2014. godine, presudu u stavu drugom i trećem ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spis primljen 24.9.2014. godine, ročište zakazano u zakonskom roku za 23.10.2014. godine, na koje nije pristupio punomoćnik tužilaca, zahtevajući (podneskom od 23.10.2014. godine odlaganje ročišta) zbog obustave rada advokata. Sud zahtev usvaja i ročište odlaže za 23.12.2014. godine. Na zahtev punomoćnika tužilaca odloženo i ročište od 23.12.2014. godine a sledeće zakazano za 12.3.2015. godine, koje je održano u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika tuženih 3 i 4 reda i na kom ročištu punomoćnik tužilaca dopunjuje dokazni postupak predlažući uviđaj na licu mesta i ponovno saslušanje tuženih na okolnost; „ko je bio u posedu spornog zemljišta i ko ga danas koristi i drži u posedu“. Sud je usvojio dokazni predlog za ponovno saslušanje tuženih odnosno stranaka na predložene okolnosti a odbio predlog radi vršenja uviđaja na licu mesta i ročište zakazao za 22.6.2014. godine. Na ročištu od 22.6.2014. godine, koje je održano u odsustvu uredno pozvanih punomoćnika tužilaca i punomoćnika tuženih A. B. i D., sud je ponovo saslušao tužioce i tuženog K. M. i potom zaključio raspravu, nakon čega je izradio presudu u zakonskom roku i dostavio prepis strankama. Na presudu dana 09.7.2015. privremeni zastupnik tužene A. T. izjavio žalbu, dana 16.7.2015. godine punomoćnik tuženog K. M., a dana 16.7.2015. godine punomoćnik tužilaca. Dana 20.7.2015. godine tužilac podneo zahtev zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Analizirajući tok prvostepenog postupka Apelacioni sud zaključuje da je postupak u odnosu na podnosioce zahteva otpočeo 1.6.2009. godine, kada su podneli tužbu sudu, kao i da do 20.7.2015. godine, kada su podneli zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (period od 6 godina i 5 dana) postupak nije pravosnažno okončan. Nadalje iz navoda zahteva može se zaključiti da se podnosioci zahteva prvenstveno pritužuju na postupanje prvostepenog suda smatrajući da je prvostepeni sud u postupanju bio neaktivan i neefikasan.

Prema odredbi člana 32 stav 1 Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Ceneći sadržinu prvostepenog predmeta i tok postupka, ovaj sud ceni da se u konkretnom slučaju ne može izvesti zaključak o nerazumno dugom trajanju postupka usled neaktivnosti ili neadekvatnog postupanja suda. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, jer zavisi od niza činilaca konkretnog slučaja, a koji se tiču složenosti predmeta, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao stranke u postupku, kao i ponašanja suda i značaja spora za podnosioca zahteva.

Prema odredbi člana 8a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, te odredbe Zakona o parničnom postupku (na čiju supsidijernu primenu upućuje odredba člana 30 stav 2 Zakona o vanparničnom postupku) ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 10 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09, čije odredbe se u konkretnom slučaju primenjuju) pripisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Prema odredbi člana 7 Zakona o parničnom postupku stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a sud utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza.

U konkretnom slučaju radi se o parnici za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, gde su na strani tužilaca 2, a na strani tuženih 4 fizička lica u svojstvu nužnih suparničara, gde sud tužbu tuženima 2 do 4 reda nije mogao uručiti na adresu iz tužbe, koja činjenica je uzrokovala probleme i poteškoće prvostepenom sudu u postupanju (ne samo u pogledu dostavljanja tužbe tuženima 2 do 4 reda odnosno u zasnivanju parnice nego i u stvaranju procesnih uslova za izvođenja dokaza saslušanjem stranaka i drugo) u toku čitavog postupka. Međutim po oceni ovoga suda u utvrđenim okolnostima nije bilo ni neaktivnosti ni neadekvatnog postupanja prvostepenog suda tokom postupka. Naime prvostepeni sud je saglasno odredbama ZPP-a (koje rugulišu dostavljanje i upravljanje postupkom) postupao tokom čitave parnice, uz korektnu i adekvatnu dinamiku zakazivanja ročišta glavne rasprave, te blagovremeno odlučivao o dokaznim predlozima, nasuprot neosnovanim navodima zahteva podnosilaca. Obe presude su izrađene u zakonskom roku i otpravci odnosno prepisi dostavljeni strankama, a po ukidanju presude prvo ročište zakazano u zakonskom roku. Stoga po oceni ovoga suda u postupanju prvostepenog suda nema neaktivnosti, neadekvatnog ili neefikasnog rada odnosno propusta, na koje se navodima zahteva paušalo ukazuje, a koji bi bili razlog nerazumno dugog trajanja postupka.

Po stanovištu ovoga suda tužioci su u znatnoj meri svojim ponašanjem doprineli dužni trajanja postupka. Naime ročišta od 1.2.2011. godine, 11.3.2011. godine, 6.10.2011. godine, 8.12.2011. godine odložena su na zahtev tužilaca, a punomoćnik tužilaca je tek na ročištu od 8.12.2011. godine odustao od dokaznog predloga za saslušanje tuženih A. D. i T.. Nadalje ročište od 12.10.2012. godine je odloženo na teret tužilaca sa razloga što sud podnesak punomoćnika tužilaca od 12.10.2012. godine nije mogao blagovremeno dostaviti tuženima. Pored toga punomoćnik tužilac je uz podnesak od 26.11.2012. godine, za sud i tužene, dostavio i dokaze na okolnost koja može biti od uticaja na konačnu odluku u parnici (da je pravni prethodnik tuženih A. M. preminuo ...... godine te da lice sa istim imenom i prezimenom koje je preminulo pre 50 godina nije pravni prethodnik tuženih 2 do 4 reda), što je uzrokovalo odlaganjem i ročišta od 25.12.2012. godine. Takođe i ročišta od 23.10.2014. godine i 29.12.2014. godine su odložena na zahtev punomoćnika tužilaca zbog štrajka advokata, dok je punomoćnik tužilaca na ročištu od 12.3.2015. godine stavio nove dokazne predloge (za uviđaj na licu mesta i dopunsko saslušanje tuženih na okolnost: „ko je spornu nepokretnost držao u posedu i ko je danas u posedu iste“) koje dokaze je mogao predložiti već u tužbi s obzirom na okolnost da iz navoda tužbe proizilazi da tužioci stoje na stanovištu da su spornu nepokretnost, koju drže u posedu, stekli u svojinu.

Pri tome, imajući u vidu i period žalbenog postupka (po žalbi tuženih na rešenje o privremenoj meri broj P. 414/10 od 06.4.2010. godine i žalbi na presudu P. 414/10 od 25.12.2012. godine, na koji se podnosioci zahteva konkretno ne pritužuju) a ceneći i činjeničnu (više tuženih u svojstvu nužnih suparničara, poteškoće u pogledu dostavljanja i stvaranja uslova za održavanje ročišta glavne rasprave i izvođenje dokaza, po predlogu tužioca, za saslušanje tuženih 2 do 4 reda) i pravnu složenost predmeta, kao i značaj predmeta za podnosioca zahteva (ne radi se o prioritetnim zahtevima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju, usvojen je predlog tužilaca za određivanje privremene mere a podnosioci u zahtevu ne ističu niti jedan, objektivni ili subjektivni razlog, zbog koga bi spor za njih imao poseban značaj) ovaj sud ceni da u postupanju sudova nije bilo odugovlačenja koje je u značajnijoj meri doprinelo dužini trajanja postupka. Konačno prvostepeni sud je pre podnošenja zahteva glavnu raspravu zaključio, doneo presudu i otpravak iste dostavio strankama, te je u toku postupak po žalbi kod prvostepenog suda (dostavljanje žalbi na odgovor i drugo) zbog čega se prvostepenom sudu, sve i da postoji povreda prava, ne može nalagati da preduzme mere radi okončanja postupka.

Imajući u vidu sve napred izneto u konkretnom slučaju, po oceni ovoga suda, ne može se izvesti zaključak da se radi o propustima suda koji su doprineli dužini postupka u meri da bi se njegovo trajanje moglo kvalifikovati nerazumnim.

Sa iznetih razloga nisu ispunjeni uslovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredbi člana 8a-8b Zakona o uređenju sudova, zbog čega je sud zahtev podnosilaca odbio u celosti.

Sudija
Zdravko Vasilić s.r.
Zto:

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba u roku od 15 dana Vrhovnom Kasacionom sudu u Beogradu, putem ovog suda.

Napomena:
Ržg 1518/2015 od 08.10.2015. godine odbijena žalba predlagača, kao neosnovana i potvrđeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu R4g 83/15 od 28.08.2015.godine