REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
POSEBNO ODELjENjE
Kž1 Po1 32/14
Dana 03.04.2015. godine
B E O G R A D, Nemanjina br.9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Milimira Lukića, Dragoljuba Đorđevića, Nade Zec i Bojane Paunović, članova veća, uz učešće savetnika Jelene Kaličanin Vojnović, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Kto.br.11/13 od 09.12.2014. godine i žalbi branioca okrivljene AA, advokata AB, izjavljenih protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.71/14 od 20.11.2014. godine, u sednici veća održanoj u prisustvu zamenika javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Dragoslava Markovića, okrivljene AA i njenog branioca, advokata AB, dana 03.04.2015. godine, doneo je sledeću

PRESUDU

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalba javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal i žalba branioca okrivljene AA, advokata AB, izjavljene protiv presude Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.71/14 od 20.11.2014. godine, pa se navedena presuda, POTVRĐUJE.

Obrazloženje

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1.br.71/14 od 20.11.2014. godine, okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja jednog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ te joj je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku provere od 3 (tri) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Na osnovu odredbe člana 85 KZ okrivljenoj AA je izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva u oblasti pravosuđa (tužilačko i sudijsko) u trajanju od 2 (dve) godine računajući od pravnosnažnosti presude. Od okrivljene je oduzeta i imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 2.812,00 dinara, pa je obavezana da ovaj iznos isplati sudu u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a obavezana je i na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu čija će visina biti određena naknadno posebnim rešenjem.

Protiv ove presude blagovremene žalbe su izjavili:

-javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal Kto.br.11/13 od 09.12.2014. godine, zbog odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu, preinači presudu i okrivljenu osudi na kaznu zatvora, a da u preostalom delu potvrdi prvostepenu presudu;

-branilac okrivljene AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 10 ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439 stav 1 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu, preinači presudu tako što će okrivljenu AA osloboditi od optužbe.

Odgovog na žalbu Tužioca za organizovani kriminal je sudu dostavio branilac okrivljene AA, advokat AB u kome je osporio navode izjavljene žalbe i predložio Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu da istu odbije kao neosnovanu.

Javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je u podnesku Ktž.br.34/14 od 05.01.2015. godine izneo predlog da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje uvažavajući žalbu Tužioca za organizovani kriminal preinači ožalbenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenu AA osudi na efektivnu kaznu zatvora a da žalbu branioca okrivljene AA, advokata AB odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća, u prisustvu zamenika Tužioca za organizovani kriminal Dragoslava Markovića, okrivljene AA i njenog branioca, advokata AB, na kojoj je razmotrio celokupne spise zajedno sa ožalbenom presudom i izjavljenim žalbama, odgovorom na žalbu i izjašnjenjem Tužilaštva za organizovani kriminal, presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbama shodno odredbi člana 451 stav 1 ZKP, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalbe su neosnovane.

U žalbi branioca okrivljene AA, advokata AB se iznosi teza o tome da je prvostepeni sud donoseći ožalbenu presudu učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 1 tačka 10 ZKP, jer je prilikom donošenja predmetne presude bio vezan zabranom iz člana 453 ZKP a budući da je prethodna presuda prvostepenog suda ukinuta uvažavanjem žalbe branioca okrivljene a o žalbi tužioca sud nije ni raspravljao. Dakle, prema stavu iznetom u žalbi, prvostepeni sud je u konkretnom slučaju bio vezan zabranom reformatio in peius, pa kako javni tužilac, u ponovljenom postupku, nije menjao radnju izvršenja krivičnog dela iz optužnog akta, to nije mogao učiniti ni sud jer se identitet optužnice može menjati vrlo restriktivno i isključivo u korist okrivljene. Kako je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od optužnog akta, to je povređeno i pravo okrivljene na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, pa je Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu, predloženo da presudu preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe budući da tokom postupka nije dokazano da je izvršila radnju krivičnog dela za koju se optužnicom tereti.

Međutim, prema nalaženju Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, citirani žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani.

Naime, prvostepeni sud je, prema stavu ovog suda, pravilno postupajući po nalozima iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim je ukinuta prethodna presuda prvostepenog suda, pravilno zaključio da okrivljena AA krivično delo za koje je izrekom presude oglašena krivom, nije izvršila iskorišćavanjem službenog položaja, a koji opis radnje je naveden u optužnom predlogu Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.br.16/13 od 12.09.2013. godine (koji je izmenjen aktom TOK Kto.br.11/13 od 11.10.2013. godine), već prekoračenjem granica službenog ovlašćenja. Zapravo, prvostepeni sud pravilno zaključuje da ni Sudski poslovnik ni Zakon o sudskim taksama ne predviđaju da je sudija koja postupa po predmetu ovlašćena da vrši naplatu sudske takse niti da to čini u ime stranaka u postupku u kome postupa, pa kako iz dokaza u spisima nesumnjivo proizilazi da je okrivljena AA zahtevala i primila od oštećene OO novac na ime sudske takse u predmetu u kome je postupala, kako bi novac lično uplatila umesto izvršnih poverioca, to je pravilan zaključak prvostepenog suda o tome da je okrivljena preduzela službenu radnju koja je izvan njenog službenog ovlašćenja sudije (i izvan domašaja nadzora nad naplatom takse što jeste ovlašćenje sudije shodno zakonskim odredbama), to jest okrivljena je preduzela službenu radnju koja je u nadležnosti drugog službenog lica a na koji način je prekoračila granice svog službenog ovlašćenja.

Suprotno citiranim žalbenim navodima, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije povredio identitet optužnog akta niti je položaj okrivljene učinio težim u krivičnopravnom smislu, već je pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno podveo pod pravnu normu, shodno rezultatima dokaznog postupka. Ovo zbog toga što se prema nalaženju Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu nepovoljna pravna kvalifikacija za okrivljenog svodi na pitanje da li je na konkretnu krivičnu stvar primenjen strožiji krivični zakon. U iznalaženju odgovora uzimaju se u obzir svi krivičnopravni propisi o krivičnom delu i krivičnoj sankciji, pri čemu se norme upoređuju po sadržini, uslovima inkriminacije, uslovima kažnjivosti, vrsti i meri kazne, kvalifikatornim i privilegujućim okolnostima, mogućnostima blažeg ili strožijeg kažnjavanja ili oslobođenja od kazne. Kako je u konkretnom slučaju okrivljena oglašena krivom zbog istog krivičnog dela za koje je i terećena optužnicom, pri čemu je u izreci presude promenjen samo oblik radnje izvršenja krivičnog dela na taj način što je umesto jednog zakonom propisanog oblika, spram utvrđenog činjeničnog stanja i po nalogu ovog suda, prvotepeni sud utvrdio da je okrivljena izvršila drugi oblik radnje istog krivičnog dela, to na izneti način u odnosu na okrivljenu nije povređen zakon na njenu štetu, budući da nije primenjen strožiji zakon već isti zakon. Iz dokaza izvedenih tokom postupka, nesumnjivo proizilazi da je okrivljena izvršila predmetno krivično delo prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja a sledom čega pravilno nije, kao što je to u žalbi branioca predloženo, oslobođena od optužbe, već je pravilno oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 ZKP.

Kao neosnovani su cenjeni i žalbeni navodi branioca okrivljene o tome da je na opisani način sud povredio odredbu člana 6 Konvencije o ljudskim pravima odnosno da je povređeno pravo na pravično suđenje okrivljene, a obzirom na to da bi prema nalaženju ovog suda povreda Konvencije u smislu iznetih navoda postojala onda kada bi u presudi bio unet još neki element na osnovu kojeg bi se inkriminacija optužnice i presude razlikovao, pa kako je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela za koje je i terećena optužnicom, to njeno pravo na odbranu u konkretnom slučaju nije povređeno, a suprotni žalbeni navodi su ocenjeni kao bez uticaja.

Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, neosnovano se izjavljenom žalbom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal spori pravilnost i zakonitost presude u delu odluke o krivičnoj sankciji tezom o tome da se uslovna osuda može izreći učiniocu “lakšeg krivičnog dela”, a što svakako nije krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 1 KZ pri čemu je prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije prema stavu iznetom u žalbi sud utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao prenaglašen značaj.

Međutim, citirani žalbeni navodi su od strane Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu ocenjeni kao neosnovani budući da je prvostepeni sud, prema stavu ovog suda, prilikom donošenja odluke o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenoj AA pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ koje utiču na to da krivična sankcija bude pravilno odabrana a njena visina pravilno odmerena. Naime, prvostepeni sud je pravilno kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene AA cenio činjenicu da je ona majka jednog punoletnog deteta, da je ranije neosuđivana, da se oštećena nije pridružila krivičnom gonjenju i nije istakla imovinskopravni zahtev kao i ponašanje okrivljene nakon izvršenog krivičnog dela, odnosno okolnost da je po saznanju da se oštećena prituživala predsedniku zbog njenog postupanja vezano za predmetni događaj, delimično otklonila posledice krivičnog dela uplatom dela novca od pribavljene imovinske koristi po osnovu takse u ime oštećenih a na račun sudskih taksi Osnovnog suda u Novom Sadu, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljene nije bilo, pa je prvostepeni sud dalje ceneći stepen krivice okrivljene, jačinu povrede i ugrožavanje zaštićenog dobra, pravilno zaključio da će se u konkretnom slučaju svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja iz člana 4 KZ u odnosu na okrivljenu ostvariti izricanjem uslovne osude, odnosno da će se samim upozorenjem uz pretnju kaznom dovoljno uticati na okrivljenu da ubuduće ne vrši ovakva i slična krivična dela, usled čega je okrivljenoj pravilno izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci sa rokom provere od 3 (tri) godine.

Dakle, prema stavu ovog suda, neosnovano je u izjavljenoj žalbi istaknuto da bi u konkretnom slučaju adekvatna krivična sankcija bila efektivna kazna zatvora, budući da je i prema nalaženju ovog suda izrečena uslovna osuda krivična sankcija adekvatna kako težini izvršenog krivičnog dela tako i ličnosti okrivljene kao izvršioca.

Takođe, prema stavu ovog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da je okrivljena AA inicirala predmetni koruptivni događaj, pokazala određenu upornost prilikom izvršenja krivičnog dela te da je sudijska funkcija i uopšte profesija od izuzetnog značaja i osetljiva je kada je u pitanju zaštita interesa društva, sledom čega je pravilno stao na stanovište da bi dalje vršenje sudijske funkcije od strane okrivljene i uopšte poziva iz oblasti pravosuđa bilo opasno, sledom čega je pravilno na osnovu odredbe člana 85 KZ izrekao meru bezbednosti zabrana vršenja u oblasti pravosuđa čiju dužinu je pravilno opredelio na 2 (dve) godine računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Dakle, kako je izjavljenom žalbom branioca okrivljene AA, advokata AB i javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal neosnovano dovedeno u pitanje pravilnost i zakonitost ožalbene presude, to je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje ove žalbe ocenio i odbio kao neosnovane a svoju odluku doneo na osnovu odredbe člana 457 ZKP.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Jelena Kaličanin Vojnović Veroljub Cvetković

OMJ