U provedenom postupku je utvrđeno, da su tužilja i tužena od svog oca za vreme njegovog života dobile na poklon određenu imovinu Tužbom se traži da se utvrdi da je tužena dobila na poklon parcele bliže označene prvostepenom presudom, te da se ovaj poklon uračunava u nasledni deo tužene.
Utvrđeno je da je sada pokojni otac parničnih stranaka izjavio da posle njegove smrti dele imovinu kako znaju Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 46. Zakona o nasleđivanju.
Ovom odredbom je predviđeno u stavu 1. da se svakom zakonskom nasledniku uračunava u nasledni deo sve što je dobio na poklon od ostavioca, ma na koji način.
Istom odredbom u stavu 3. je predviđeno da se poklon ne uračunava ako je ostavilac izjavio u vreme davanja poklona ili docnje u testamentu, da se poklon neće uračunati u nasledstvo, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila volja ostaviočeva.
Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju odredbi bilo je potrebno utvrditi pravu volju ostavioca koja je bila izražena rečima, da posle njegove smrti tužilja i tuženi dele njegovu imovinu kako znaju Po mišljenju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi protumačili volju ostavioca.
Naime on je smatrao da ne treba poklone koje je učinio svojim ćerkama, ovde tužilji i tuženoj uračunavati u nasledstvo.
Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ističe da volja ostavioca nije pravilno protumačena