U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilac sa SUR „N. n.“, čiji je vlasnik tuženik, zaključio ugovor o zakupu mesta za postavljanje montažnog objekta na gradskoj pijaci u K.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme i istim je predviđena godišnja naknada za zakupljeni prostor u iznosu od 3.000,00 din. i mesečne paušalne pijačarine u iznosu od 3.500,00 din., s tim što je tužilac kao zakupodavac istim ugovorom zadržao pravo da vrši izmene godišnjeg zakupa i mesečne pijačarine.Istim ugovorom predviđeni su i uslovi za raskid istog ukoliko zakupoprimac ne plati zakupninu za dva meseca uzastopno. Ugovor o zakupu koje su stranke zaključile bio je u pisanoj formi, ali na njemu potpisi ugovorača nisu bili overeni kod suda, zbog čega prvostepeni sud nalazi da je takav ugovor apsolutno ništav. Otuda se tuženi neosnovano bogatio za iznos neplaćene zakupnine i pijačarine u 1998. i 1999. g. pa je dužan da taj iznos tužiocu isplati, na šta ga je sud i obavezao tačkom I prvostepene presude.“Po oceni Okružnog suda, prvostepeni sud je činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdio, dok materijalno pravo nije u potpunosti pravilno primenjeno, ali to nije uticalo na konačnu pravilnost prvostepene presude.Pre svega, prvostepeni sud je prihvatio raniji stav ovog suda da je ugovor o zakupu nepokretnosti ništav ako na njemu potpisi ugovarača nisu overeni kod suda.Međutim, do takvog stava sudovi su ranije došli tumačeći odredbu člana 2. stav 1. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti („Sl. glasnik SRS“, br. 30/89 i 42/89 i „Sl. glasnik RS“, br. 22/91, 53/93, 67/93 i 47/94). Tom odredbom predviđeno je da se prometom nepokretnosti u smislu tog zakona smatra i zakup. To je onda dovođeno u vezu sa odredbom člana 4. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 42/98) gde je predviđeno da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi, a potpisi ugovarača se overavaju kod suda, ako ugovori nisu zaključeni na taj način, oni ne proizvode pravno dejstvo, odnosno ništavi su.Ovakvim tumačenjem sudovi su izgubili iz vida pravi smisao odredbe člana 2. stav 1. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, a to je da se prometom nepokretnosti, ali isključivo u smislu tog zakona, smatra zakup. Ovo je bitno zbog toga što je taj zakon predviđao posebne uslove prometa nepokretnosti, među kojima je najvažnija saglasnost nadležnog republičkog organa za promet nepokretnosti.Dakle, samo u tom smislu je zakup izjednačen sa prometom nepokretnosti, tj. da se kod ugovora o zakupu za vreme važenja tog Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti prethodno morala pribaviti saglasnost nadležnog upravnog republičkog organa. To ne znači da je ugovor o zakupu smatran prometom nepokretnosti u smislu Zakona o prometu nepokretnosti, jer je taj Zakon u članu 2. definisao da se prometom nepokretnosti u smislu tog zakona, a koji je dakle osnovni zakon koji reguliše pitanje prometa nepokretnosti, smatra prenos prava svojine, prenos prava korišćenja i prenos prava u pogledu raspolaganja.Zakup nikada nije bio prenos ni prava svojine, ni korišćenja, ni raspolaganja, jer je zakonodavac uvek ta prava svojine korišćenja i raspolaganja zadržavao za sebe. Nijedan drugi propis koji je regulisao, ili sada reguliše, ovu materiju nije predviđao obavezu overe potpisa ugovarača kod suda.Tako npr. nekada važeći poseban Zakon o zakupu poslovnih zgrada i prostorija („Sl. glasnik SRS“, br. 20/77) u članu 11. predviđao je da se ugovor o zakupu poslovnih prostorija zaključuje pismeno, ali bez obaveze overe potpisa kod suda.Sada pitanje zakupa reguliše Zakon o obligacionim odnosima koji u članu 567. uopšte ne predviđa formu ugovora o zakupu. Iz svega toga nesumnjivo proizilazi da na ugovoru o zakupu potpisi ugovarača ne moraju biti overeni kod suda, dakle da to nije uslov njegove punovažnosti, a što znači da u konkretnom slučaju ugovor koji su ovde stranke zaključile nije bio ništav, već je kao takav proizvodio pravno dejstvo. Dakle, u konkretnoj situaciji menja se samo pravni osnov potraživanja ovde tužioca prema tuženom, a sve to ne utiče na osnovanost tužbenog zahteva.Naime, tužbeni zahtev tužioca je osnovan ne iz razloga što ugovor o zakupu ne proizvodi pravno dejstvo, već što su se u konkretnoj pravnoj stvari stekli uslovi za raskid istog.